Očuvanje poljoprivrednog zemljišta predstavlja kritičan izazov za Srbiju i svet. Stručnjaci upozoravaju na alarmantno smanjenje obradivih površina usled urbanizacije i industrijalizacije, što direktno utiče na prehrambenu sigurnost i ekonomsku stabilnost zemlje.
Alarmantno smanjenje poljoprivrednog zemljišta u Srbiji
Prema nedavnim istraživanjima, Srbija je između dva popisa izgubila približno 1,2 miliona hektara obradivih oranica. Ovaj zabrinjavajući trend posledica je nekontrolisanog širenja gradova, izgradnje industrijskih zona i infrastrukturnih mreža. Urbanizacija nemilosrdno guta plodno zemljište, ostavljajući neizbrisiv trag na poljoprivrednom potencijalu zemlje.
Slobodan Ilić, poljoprivrednik iz Majura kod Šapca, svedoči o ovom problemu: "Kompletna oblast od oko 320 hektara pretvorena je u građevinsko zemljište. Nekada su tu pasle krave, ovce, svinje... Mi smo kao deca tu provodili školske raspuste, čuvajući stoku i ubirajući plodove svog rada." Njegova priča ilustruje širi problem gubitka ne samo zemljišta, već i tradicionalnog načina života na selu.
Strategije očuvanja i održivog korišćenja zemljišta
Uprkos izazovima, postoje primeri dobre prakse u očuvanju poljoprivrednog zemljišta. Grad Smederevo, na primer, primenjuje stroge pravilnike koji regulišu promenu namene zemljišta. Goran Pavlović, član Gradskog veća zadužen za poljoprivredu, ističe: "Bez odobrenja svih nadležnih organa, ne može se vršiti promena korišćenja poljoprivrednog zemljišta u druge svrhe."
Dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku naglašava da poljoprivredna proizvodnja ima značajniju ulogu od industrijske. On predlaže povećanje stepena prerade kao jedan od načina za poboljšanje života ljudi u ruralnim područjima, istovremeno čuvajući dragoceno zemljište.
Značaj zemljišta za globalnu prehrambenu sigurnost
Srbija trenutno raspolaže sa približno 4,075 miliona hektara obradivog zemljišta, od čega se obrađuje oko 3,5 miliona hektara. Dr Jordana Ninkov sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu upozorava: "Zemljište se može izgubiti u trenutku, a potrebne su hiljade godina da se stvori. Zato je proglašeno neobnovljivim prirodnim resursom." Ona dodaje da čak 95% svetske proizvodnje hrane potiče sa zemljišta, naglašavajući njegov kritičan značaj za globalnu prehrambenu sigurnost.
Agroekonomista Milan Prostran ukazuje na širi evropski kontekst, navodeći da EU godišnje gubi površinu zemljišta veličine Berlina samo zbog vodnih erozija. On apeluje: "Moramo voditi računa da se infrastrukturni objekti grade na manje plodnim površinama i sačuvamo ovo neprocenjivo bogatstvo."
Tradicionalne vrednosti i moderna rešenja
Istorija nas uči da je čovek oduvek poštovao zemlju, gradeći naselja po obodima plodnih polja. Danas, suočeni sa modernim izazovima, moramo pronaći ravnotežu između razvoja i očuvanja. Ovo zahteva integrisani pristup koji uključuje:
- Strožu zakonsku regulativu o prenameni zemljišta
- Podsticaje za održivu poljoprivredu
- Edukaciju javnosti o značaju očuvanja poljoprivrednog zemljišta
- Inovativne metode urbane poljoprivrede
Očuvanje poljoprivrednog zemljišta nije samo pitanje ekonomije ili ekologije - to je pitanje opstanka i kvaliteta života budućih generacija. Srbija, sa svojim bogatim poljoprivrednim nasleđem, ima priliku da postane lider u održivom upravljanju zemljištem, kombinujući tradicionalna znanja sa modernim tehnologijama i praksama.
U zaključku, izazov očuvanja poljoprivrednog zemljišta zahteva hitnu i koordiniranu akciju svih segmenata društva. Od individualnih poljoprivrednika do donosioca odluka na najvišem nivou, svako ima ulogu u zaštiti ovog neprocenjivog resursa. Samo kroz zajedničke napore možemo osigurati da plodno poljoprivredno zemljište ostane temelj naše prehrambene sigurnosti i ekonomskog prosperiteta.