U Srbiji se očekuje značajno povećanje penzija koje bi moglo stupiti na snagu pre kraja godine. Ova odluka će uticati na milione penzionera širom zemlje, potencijalno menjajući njihov finansijski položaj i kvalitet života. Analiziramo trenutno stanje, očekivane promene i njihove implikacije.
Očekivano povećanje penzija i trenutno stanje
Prema najnovijim najavama, povećanje penzija bi moglo iznositi približno 11 procenata. Milan Grujić, na čelu Udruženja sindikata penzionera Srbije, ističe da uprkos ovom povećanju, penzije i dalje znatno zaostaju za platama. On sugeriše da bi situacija bila povoljnija kada bi se na najavljeno povećanje dodalo još oko 5-6 procenata od januara naredne godine.
Statistički podaci Fonda PIO za jul tekuće godine pokazuju da je prosečna penzija u odnosu na prosečnu zaradu varirala zavisno od kategorije penzionera:
- Za zaposlene: 50,5%
- Za sve kategorije penzionera: 47,7%
- Za samostalce: 44,5%
- Za poljoprivrednike: 20,7%
Međunarodna poređenja penzijskih sistema
Na nedavnom skupu Udruženja penzionera bivših jugoslovenskih republika, predstavljene su komparativne analize penzijskih sistema različitih zemalja. Grujić navodi da je položaj penzionera u Italiji i na Kipru sličan onom u Srbiji, dok je situacija nešto povoljnija u Hrvatskoj i Crnoj Gori, gde su penzije veće, ali je broj penzionera značajno manji.
Posebno je istaknut kiparski model penzionog sistema, koji se smatra idealnim za srpske uslove. Ovaj sistem podrazumeva šest različitih osnovica za isplatu penzija, obuhvatajući bivše zaposlene, majke koje ne rade, domaćice starije od 65 godina i druge socijalno ugrožene kategorije. Cilj ovog modela je da svaka kategorija dobije barem minimalna primanja.
Ciljevi i zahtevi penzionerskih udruženja
Udruženja penzionera u Srbiji imaju sledeće prioritete:
- Postizanje učešća penzija u zaradi od najmanje 50% za sve kategorije penzionera
- Povećanje ovog učešća na 55% do 2027. godine
- Dugoročno dostizanje 60% učešća penzija u prosečnoj zaradi
Pored toga, insistira se na socijalnoj preraspodeli sredstava kako bi se pomoglo najugroženijima. Predlaže se da najniža penzija, koja se trenutno kreće od približno 19.600 do 25.000 dinara, bude 65% prosečne zarade. Za one bez ikakvih primanja, zagovara se minimalno primanje od 65% najniže penzije.
Trenutni izazovi i perspektive
Milan Grabundžija, predsednik Sindikata penzionera Srbije "Nezavisnost", ističe da je cilj dostizanje prosečne penzije na nivou od 60% prosečne zarade. On takođe ukazuje na problem kašnjenja povećanja penzija u odnosu na inflaciju.
Prema poslednjim podacima:
- Prosečna penzija u maju: približno 45.700 dinara
- Prosečna plata: oko 100.200 dinara
- Odnos penzije prema plati: 45,6%
- Minimalna potrošačka korpa: oko 53.500 dinara
- Prosečna potrošačka korpa: približno 103.400 dinara
Grabundžija naglašava da prosečna penzija ne pokriva ni minimalne troškove života. Međutim, nakon dva uzastopna povećanja ove godine, situacija se donekle poboljšala u odnosu na prethodni period kada je penzija iznosila tek trećinu potrošačke korpe.
Dodatni izazov predstavljaju česta povećanja mesečnih računa za komunalne usluge, što dodatno opterećuje budžete penzionera. Ovo ukazuje na potrebu za sveobuhvatnim pristupom u rešavanju finansijskog položaja penzionera, koji bi uključivao ne samo povećanje penzija, već i mere za kontrolu troškova života.
Zaključak i buduće perspektive
Očekivano povećanje penzija u Srbiji predstavlja značajan korak ka poboljšanju položaja penzionera, ali je jasno da postoji potreba za daljim reformama i unapređenjima penzijskog sistema. Cilj dostizanja odnosa penzija prema platama od 60% zahteva dugoročnu strategiju i kontinuirano prilagođavanje ekonomskim uslovima. Istovremeno, neophodno je razmotriti modele poput kiparskog, koji bi mogli pružiti sveobuhvatnije rešenje za različite kategorije penzionera i socijalno ugroženih grupa.