Izvor: Biznis.rs | Foto: Biznis.rs

Obavezna registracija pripejd korisnika mobilnih usluga u Srbiji

U Srbiji se uvodi značajna promena za korisnike mobilnih usluga. Pripejd korisnici suočavaju se sa obavezom registracije svojih brojeva, što će uticati na milione ljudi. Ova mera ima za cilj poboljšanje bezbednosti i transparentnosti u telekomunikacionom sektoru.

Novo pravilo za pripejd korisnike mobilnih usluga

Približno tri miliona korisnika pripejd usluga mobilnih operatora u Srbiji biće primorano da registruje svoje brojeve najkasnije do 10. februara 2025. godine. Ukoliko to ne učine u predviđenom roku, mobilni operatori će biti prinuđeni da obustave pružanje usluga tim korisnicima. Ova obaveza proizilazi iz Zakona o elektronskim komunikacijama, koji propisuje da je operator dužan da izvrši registraciju krajnjeg korisnika pre početka pružanja usluge sa plaćanjem unapred, poznatije kao pripejd.

Važno je napomenuti da se ova odredba odnosi na sve korisnike pripejd usluga, uključujući i one koji su počeli da koriste uslugu pre stupanja na snagu ovog zakona. Ovo predstavlja značajnu promenu u načinu funkcionisanja mobilnih usluga u Srbiji i ima za cilj unapređenje sigurnosti i transparentnosti u telekomunikacionom sektoru.

Statistika i implikacije za korisnike mobilnih usluga

Prema podacima RATEL-a, u Srbiji trenutno postoji oko 3.287.419 pripejd korisnika, što čini otprilike 38,5% ukupnog broja korisnika mobilnih usluga. S druge strane, postpejd korisnika ima približno 5.244.603, odnosno oko 61,5% ukupnog broja. Ovi podaci ukazuju na značajan udeo pripejd korisnika u ukupnoj strukturi, što dodatno naglašava važnost nove regulative.

Nakon isteka roka za registraciju, 10. februara 2025. godine, neregistrovani pripejd korisnici će imati ograničen pristup uslugama. Biće im omogućena samo primerena količina data saobraćaja neophodna za online registraciju, kao i mogućnost pozivanja hitnih službi. Ovaj ograničeni režim trajaće narednih 90 dana, odnosno do 10. maja 2025. godine, nakon čega će neregistrovani brojevi biti potpuno deaktivirani.

Najčešći problemi korisnika mobilnih usluga

Pored pitanja registracije, korisnici mobilnih usluga u Srbiji suočavaju se i sa drugim izazovima. Prema iskustvu RATEL-a, najčešći prigovori odnose se na iznose zaduženja i kvalitet pruženih usluga. Ovo potvrđuje i Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva, koji ističe da se korisnici često žale na povećanje cena paketa i kvalitet usluga.

Gavrilović navodi da su posebno česte žalbe tokom letnje sezone, kada mnogi korisnici putuju u inostranstvo. Uvećani računi u romingu predstavljaju čestu temu prigovora, pri čemu korisnici tvrde da su isključili opciju razmene roming podataka, ali su ipak dobili uvećane račune.

Izazovi u vezi sa registracijom pripejd korisnika

Trenutno, mnogi korisnici izražavaju zabrinutost i nedoumice u vezi sa procesom registracije pripejd brojeva. Najčešća pitanja odnose se na neophodnost registracije, posebno za korisnike koji već godinama koriste pripejd usluge. Takođe, postoji zabrinutost da li će im brojevi biti oduzeti ukoliko se ne registruju.

Gavrilović ističe da su pripejd usluge posebno popularne među starijim stanovništvom i mladima slabije platežne moći. Stariji korisnici često preferiraju jednostavne telefone bez naprednih funkcija, kojima su potrebne samo osnovne usluge poput slanja poruka i obavljanja poziva. S druge strane, mladi korisnici biraju pripejd opcije jer ne žele da se obavezuju dugoročnim ugovorima.

Promene u načinu kupovine pripejd usluga

Zanimljivo je primetiti promene u načinu kupovine i dopunjavanja pripejd usluga. Ranije su se pripejd kartice i dopune mogle kupiti na gotovo svim kioscima, što je činilo proces jednostavnim i dostupnim. Međutim, danas se ove usluge uglavnom nabavljaju na zvaničnim prodajnim mestima operatora. Pored toga, razvijene su i opcije za online dopunjavanje kredita, koji obično važi između 60 i 90 dana od dana uplate.

Ova promena u distribuciji pripejd usluga može predstavljati izazov za neke korisnike, posebno za stariju populaciju koja možda nije navikla na online kupovinu ili nema lak pristup zvaničnim prodajnim mestima operatora. Ipak, ova transformacija je deo šireg trenda digitalizacije i centralizacije telekomunikacionih usluga.

U zaključku, pripejd korisnici u Srbiji suočavaju se sa značajnim promenama u načinu korišćenja mobilnih usluga. Obavezna registracija brojeva predstavlja važan korak ka većoj transparentnosti i sigurnosti, ali takođe donosi određene izazove i nedoumice među korisnicima. Ova situacija naglašava potrebu za boljom edukacijom i informisanjem potrošača o njihovim pravima i obavezama u digitalnom dobu.