Nacrt Strategije razvoja energetike u Srbiji do 2040. godine sa projekcijama do 2050. predviđa značajne promene u energetskom sektoru zemlje, sa fokusom na nuklearnu energiju i vodonik kao ključne faktore u procesu dekarbonizacije i modernizacije.
Nuklearna energija kao potencijalni oslonac energetskog sistema
Prema nacrtu Strategije, prva nuklearna elektrana u Srbiji mogla bi postati operativna pre 2050. godine, u zavisnosti od strateških odluka vezanih za korišćenje nuklearne energije. Ovaj dokument, o kojem je nedavno započela javna rasprava, predviđa da bi takva promena u elektroenergetskom sektoru mogla omogućiti transformaciju i ostalih energetskih sektora u cilju njihove značajne dekarbonizacije.
Autori nacrta podsećaju da je u Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu za period do 2030. sa vizijom do 2050. godine već razmatran scenario koji predviđa učešće nuklearne energije u energetskom miksu Srbije. Taj plan daje konzervativnu prognozu puštanja u rad nuklearne elektrane 2045. godine.
Međutim, nacrt Strategije ide korak dalje, sugerišući da bi, ukoliko se sve potrebne aktivnosti izvrše u definisanim rokovima, izgradnja i puštanje u rad nuklearnog postrojenja mogli biti razmatrani čak i u periodu do 2040. godine. Ovo bi predstavljalo značajan pomak u energetskoj politici zemlje.
Izazovi i prednosti uvođenja nuklearne energije
Uprkos potencijalnim prednostima, postoje značajni izazovi koje treba prevazići. Strategija ističe da Zakon o moratorijumu na izgradnju nuklearnih elektrana još nije ukinut, te da Srbija ne raspolaže bilansnim rezervama nuklearnih sirovina. Dodatno, ne postoji regulatorni i administrativni okvir koji bi regulisao izgradnju i rad nuklearnih postrojenja, kao ni naučni i inženjerski kadar koji bi pratio ove procese.
S druge strane, nuklearna energija se smatra čistim energetskim izvorom sa stanovišta emisije GHG i lokalnih polutanata. Ona bi mogla značajno doprineti dekarbonizaciji i podizanju konkurentnosti energetskog sektora. Nuklearne elektrane predstavljaju pouzdan izvor energije za pokrivanje baznog opterećenja, uz nultu emisiju zagađujućih materija u vazduh.
Strateški koraci ka nuklearnoj budućnosti
Nacrt Strategije predviđa nekoliko ključnih koraka u oblasti nuklearne energije:
- Uspostavljanje Uprave u okviru Ministarstva rudarstva i energetike za upravljanje i koordinaciju nuklearne politike
- Donošenje posebnog zakona kojim će se urediti oblast upotrebe nuklearne energije
- Pokretanje procesa izgradnje potrebnog institucionalnog, stručnog i regulativnog okvira
Ovi koraci su neophodni za stvaranje adekvatnog investicionog ambijenta za uvođenje nuklearnih tehnologija u srpsku ekonomiju. Nedavno potpisivanje Memoranduma o razumevanju o primeni razvoja nuklearne energije sa stručnom i naučnom zajednicom predstavlja prvi korak u tom pravcu.
Vodonik kao komplementarni energent budućnosti
Pored nuklearne energije, nacrt Strategije ističe i značaj vodonika u procesu energetske tranzicije. Vodonik se može koristiti u praktično svim energetskim sistemima, od termoenergetskih postrojenja do gorivnih ćelija i gasnih turbina.
Strategija predviđa da Srbija treba da ide u korak sa razvojem vodonične tranzicije u Evropi, kroz:
- Uspostavljanje zakonske regulative
- Jačanje tehnološkog i naučno-istraživačkog potencijala
- Partnerstvo sa drugim zemljama
Do 2030. godine, očekuje se izgradnja demonstracionog postrojenja za proizvodnju, skladištenje i korišćenje vodonika. Sa porastom proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora i očekivanim smanjenjem cene elektrolizera, racionalno je očekivati početak komercijalne proizvodnje "zelenog" vodonika.
Zaključak: Put ka održivoj energetskoj budućnosti
Nacrt Strategije razvoja energetike u Srbiji do 2040. godine sa projekcijama do 2050. predstavlja sveobuhvatan plan za transformaciju energetskog sektora zemlje. Fokus na nuklearnu energiju i vodonik kao ključne faktore u procesu dekarbonizacije i modernizacije otvara nove mogućnosti za održivu energetsku budućnost Srbije.