U svetlu rastuće potražnje za električnom energijom, Srbija razmatra inovativna rešenja za obezbeđivanje stabilnog snabdevanja. Stručnjaci predlažu kombinaciju zakupa nuklearnih kapaciteta i izgradnje gasne elektrane kao kratkoročno rešenje, uz dugoročne planove za razvoj sopstvene nuklearne infrastrukture.
Zakup nuklearnih kapaciteta kao privremeno rešenje
Nuklearna energija se pojavljuje kao potencijalno rešenje za energetske izazove Srbije. Prema rečima prof. dr Miodraga Mesarovića, stručnjaka za nuklearnu energiju, optimalno rešenje bi bilo zakupiti oko 10% kapaciteta mađarske nuklearne elektrane Pakš. Ovaj potez bi Srbiji obezbedio približno 240 megavata električne energije, što je ekvivalentno proizvodnji jednog bloka termoelektrane "Nikola Tesla" u Obrenovcu.
Predsednik Aleksandar Vučić je nedavno izrazio interesovanje za ovakav aranžman tokom razgovora sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom. Mesarović sugeriše da bi ovakav zakup mogao poslužiti kao demonstracija sigurnosti nuklearne energije srpskoj javnosti i prilika za obuku domaćih stručnjaka.
Gasna elektrana kao komplementarno rešenje
Pored nuklearne opcije, stručnjaci preporučuju izgradnju gasne elektrane u blizini Niša. Ova elektrana bi služila kao fleksibilan izvor energije, posebno važan za balansiranje proizvodnje iz obnovljivih izvora. Predsednik Vučić je već razgovarao o mogućnosti zajedničke izgradnje takve elektrane sa azerbejdžanskim predsednikom Ilhanom Alijevim.
Značaj gasne elektrane postaje još izraženiji u kontekstu planiranih solarnih projekata. Konzorcijum američke kompanije UGTR i južnokorejske Hyundai Engineering namerava da izgradi šest solarnih elektrana ukupnog kapaciteta od 1.000 megavata. Gasna elektrana bi obezbeđivala stabilnu proizvodnju kada solarna energija nije dostupna u dovoljnoj meri.
Dugoročni planovi za nuklearnu energiju u Srbiji
Iako zakup kapaciteta i izgradnja gasne elektrane predstavljaju kratkoročna rešenja, dugoročni planovi Srbije uključuju razvoj sopstvene nuklearne infrastrukture. Mesarović procenjuje da bi Srbiji trebalo između 20 i 25 godina za izgradnju nuklearne elektrane, što se poklapa sa očekivanim zatvaranjem starih termoelektrana na ugalj.
Lokacija za potencijalnu nuklearnu elektranu bi, prema Mesaroviću, bila uz Dunav, zbog potrebe za velikom količinom vode. Ova ideja nije nova - slične lokacije su već razmatrane osamdesetih godina prošlog veka, pre uvođenja moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana u SFRJ 1989. godine.
Izazovi i mogućnosti energetske tranzicije
Tranzicija ka nuklearnoj energiji nosi sa sobom brojne izazove. Jedan od ključnih je pitanje skladištenja nuklearnog otpada. Mesarović sugeriše da bi Srbija mogla razmotriti ugovore sa Rusijom o preuzimanju otpada, što je praksa koju mnoge zemlje već primenjuju.
Uprkos ambicioznim procenama vlasti o četvorostrukom povećanju potrošnje električne energije u narednim godinama, Mesarović smatra da je realniji scenario udvostručenje potrošnje. Ovaj umereniji rast i dalje zahteva značajno povećanje proizvodnih kapaciteta, posebno uzimajući u obzir planove za elektrifikaciju transporta i razvoj veštačke inteligencije.
U zaključku, energetska budućnost Srbije leži u pametnoj kombinaciji različitih izvora energije. Nuklearna energija, bilo kroz zakup kapaciteta ili izgradnju sopstvenih postrojenja, zajedno sa gasnim elektranama i obnovljivim izvorima, predstavlja obećavajući put ka stabilnom i održivom energetskom sistemu. Ova strategija ne samo da bi osigurala energetsku nezavisnost zemlje, već bi i postavila temelje za dugoročni ekonomski razvoj i ekološku održivost.