Od 16. septembra 2023. godine, Srbija ulazi u novu eru upravljanja državnim preduzećima. Novi zakon donosi značajne promene u načinu funkcionisanja ovih kompanija, ali i izazove u primeni. Ova analiza razmatra ključne aspekte novog propisa i njegove potencijalne efekte na srpsku privredu.
Transformacija javnih preduzeća i upravljanje državnim preduzećima
Novi Zakon o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Republike Srbije donosi revolucionarne promene u načinu funkcionisanja ovih entiteta. Ovaj propis predviđa transformaciju javnih preduzeća u akcionarska društva ili društva sa ograničenom odgovornošću, što predstavlja značajan korak ka modernizaciji srpske privrede. Ova promena ima za cilj povećanje efikasnosti i konkurentnosti državnih preduzeća na tržištu.
Direktor organizacije Transparentnost Srbija, Nemanja Nenadić, u svom osvrtu na novi zakon ističe nekoliko potencijalnih koristi. Jedna od ključnih prednosti je uspostavljanje jasnih pravila za državna preduzeća koja posluju na tržištu, a na koja se do sada nije primenjivao Zakon o javnim preduzećima. Primer takvog preduzeća je Telekom Srbija, koji će sada biti podvrgnut strožim pravilima upravljanja i nadzora.
Unapređenje korporativnog upravljanja i transparentnosti
Novi zakon donosi i značajne promene u oblasti korporativnog upravljanja. Uvodi se obavezna obuka za rukovodioce državnih preduzeća, čime se standardizuje njihovo znanje i veštine. Ovo je posebno važno s obzirom na to da su se u prethodnoj deceniji priznavali razni tečajevi bez standardizovanog programa, što je dovodilo do neujednačenog kvaliteta upravljanja.
Zakon takođe predviđa povećanu transparentnost u poslovanju državnih preduzeća. Preduzeća su dužna da na svojim internet stranicama objavljuju ključne informacije, uključujući godišnje ciljeve, izveštaje o poslovanju, finansijske izveštaje i biografije članova upravnih organa. Ova odredba ima za cilj da poveća odgovornost rukovodstva i omogući javnosti bolji uvid u poslovanje ovih kompanija.
Izazovi u primeni antikorupcijskih mera
Uprkos pozitivnim aspektima, Nenadić upozorava na potencijalne probleme u primeni zakona, posebno u domenu antikorupcijskih mera. Jedan od ključnih izazova je to što novoizabrani rukovodioci preduzeća neće biti u obavezi da podnose izveštaje o imovini i prihodima, niti će za njih važiti druga pravila iz Zakona o sprečavanju korupcije.
Ova situacija je rezultat neutemeljenog autentičnog tumačenja koje je Skupština usvojila u februaru 2022. godine, a koje sužava definiciju javnog funkcionera. Posledica ovog tumačenja je da se pojam funkcionera dodatno vezuje za organ koji ga imenuje, što isključuje mnoge rukovodioce državnih preduzeća iz obaveze prijavljivanja imovine i prihoda.
Propuštene prilike za unapređenje sistema
Nenadić ističe da novi zakon, iako donosi određena poboljšanja, propušta priliku da se sistem značajnije unapredi. Na primer, iako su zahvaljujući intervenciji Transparentnosti Srbija uključeni neki mehanizmi za sprečavanje zloupotreba resursa preduzeća u svrhu partijske promocije, nisu ugrađeni dodatni mehanizmi koji su očigledno potrebni.
Takođe, zakon ne propisuje prekršajne sankcije za sve oblike kršenja njegovih odredbi, što može otežati njegovo sprovođenje. Propuštena je i prilika da se preciznije definišu kriterijumi stručnosti za direktore, što ostavlja mogućnost da na ključne pozicije budu izabrani kandidati koji nisu adekvatno kvalifikovani za glavnu delatnost preduzeća.
Zaključak: Balansiranje između napretka i izazova
Novi Zakon o upravljanju državnim preduzećima predstavlja značajan korak ka modernizaciji srpske privrede, ali nosi sa sobom i određene izazove. Dok unapređuje transparentnost i uvodi standardizovano korporativno upravljanje, propušta priliku da reši neke ključne probleme u borbi protiv korupcije. Budućnost će pokazati da li će prednosti novog zakona prevagnuti nad njegovim nedostacima.