Ujedinjeni granski sindikati (UGS) "Nezavisnost" nedavno su izneli predlog novog Zakona o radu, koji donosi značajne promene u oblasti radnih odnosa i prava zaposlenih u Srbiji. Ovaj predlog obuhvata širok spektar izmena, od definicije zaposlenog do mera za zaštitu sindikalnih predstavnika i unapređenja procesa kolektivnog pregovaranja.
Ključne izmene u predlogu novog Zakona o radu
Predlog novog Zakona o radu uvodi tri vrste ugovora: ugovor o radu na neodređeno vreme, ugovor o radu na određeno vreme i ugovor o radnom angažovanju. Ova promena ima za cilj da preciznije definiše različite oblike radnog odnosa i pruži veću zaštitu radnicima u različitim radnim aranžmanima.
Pored toga, predlog reguliše rad van prostorija poslodavca, što je posebno relevantno u eri povećanog rada na daljinu. Uvode se i nove odredbe vezane za noćni rad, kao i dodatna prava za invalide rada. Prema predlogu, zaposleni koji je stekao invalidnost na radu može biti proglašen tehnološkim viškom samo uz sopstvenu saglasnost, čime se značajno unapređuje zaštita ove kategorije radnika.
Unapređenje položaja sindikalnih predstavnika
Jedna od ključnih novina u predlogu je obaveza poslodavca da predstavnike reprezentativnog sindikata, po isteku njihove funkcije, vrati na poslove koje su obavljali pre izbora. Ova odredba ima za cilj da ojača položaj sindikalnih predstavnika i smanji rizik od potencijalnih negativnih posledica zbog njihovog sindikalnog angažmana.
Predlog takođe uvodi disciplinske organe i razrađuje disciplinski postupak za nepoštovanje radne discipline. Ovo bi trebalo da doprinese pravičnijem i transparentnijem procesu rešavanja radnih sporova i disciplinskih prekršaja.
Unapređenje kolektivnog pregovaranja i finansijskih aspekata
U oblasti kolektivnog pregovaranja, predlog predviđa obavezu da se kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu preciziraju kriterijumi za utvrđivanje osnovne zarade i radnog učinka. Ova mera ima za cilj da poveća transparentnost u određivanju zarada i smanji mogućnost proizvoljnog određivanja primanja zaposlenih.
U finansijskom aspektu, predložena su uvećanja zarada, definisani su rokovi za isplatu minimalne plate, kao i naknade za ishranu tokom rada i regres. Ove mere bi trebalo da doprinesu poboljšanju materijalnog položaja radnika i osiguraju redovnost isplata.
Reakcije na predlog Zakona o radu
Predsednica UGS "Nezavisnost", Čedanka Andrić, istakla je da ovaj predlog predstavlja iskorak koji nije tipičan za sindikate. Prema njenim rečima, cilj je da se predlože rešenja koja su se pokazala dobrim u praksi i da se pronađe odgovor na sve forme rada kako bi radnici u Srbiji bili adekvatno zaštićeni.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nemanja Starović, naglasio je važnost socijalnog dijaloga kao preduslova za uspešno rešavanje problema u mnogim oblastima. On je najavio da će se u okviru IPA 22 programa raditi na usaglašavanju Zakona o radu i drugih propisa sa direktivama EU.
Predsednik Unije poslodavaca Srbije, Miloš Nenezić, ocenio je da je nivo socijalnog dijaloga u Srbiji daleko od zadovoljavajućeg, kako na republičkom tako i na lokalnom nivou. On je istakao potrebu za međusobnim uvažavanjem svih strana u procesu izrade novog Zakona o radu.
Zaključak i budući koraci
Predlog novog Zakona o radu predstavlja značajan korak ka unapređenju radnog zakonodavstva u Srbiji. Međutim, put do njegovog usvajanja zahteva intenzivan socijalni dijalog i usaglašavanje različitih interesa. Očekuje se da će realizacija Tvining projekta, planirana za kraj 2025. godine, dodatno doprineti usklađivanju srpskog radnog zakonodavstva sa standardima EU.