Nedavno usvojen pravilnik o upravljanju građevinskim otpadom u Srbiji predstavlja značajan korak ka rešavanju dugogodišnjeg problema ilegalnih deponija. Međutim, njegova implementacija suočava se sa izazovima zbog nedostatka adekvatne infrastrukture za odlaganje otpada.
Ključne odredbe novog pravilnika o građevinskom otpadu
Novi pravilnik o uređenju, upravljanju, odlaganju i deponovanju građevinskog otpada stupio je na snagu, usklađen sa izmenama Zakona o planiranju i izgradnji. Ovaj dokument ima za cilj da značajno smanji broj nelegalnih deponija građevinskog otpada širom zemlje.
Prema odredbama pravilnika, investitori su sada u obavezi da dostave dokument o kretanju i skladištenju građevinskog otpada kao neophodan uslov za dobijanje upotrebne dozvole. Ovo znači da će morati da dokažu da je otpad predat ovlašćenom operateru, što predstavlja ključnu promenu u procesu upravljanja otpadom.
Međutim, pravilnik predviđa izuzetak: ukoliko u krugu od 50 kilometara od lokacije izgradnje ne postoji licencirani operater za tretman ili skladištenje otpada, investitor nije u obavezi da priloži ovaj dokument. U takvim slučajevima, dovoljna je izjava investitora o nepostojanju licenciranog operatera u definisanom radijusu.
Izazovi u implementaciji pravilnika
Iako je ovaj pravilnik neophodan korak ka boljem upravljanju građevinskim otpadom, njegova primena suočava se sa značajnim izazovima. Stojan Čolakov, predsednik Građevinske komore Srbije, ističe da je glavni problem nedostatak registrovanih deponija u zemlji.
"U Srbiji postoji svega nekoliko zvanično registrovanih deponija, uključujući Vinču i još tri-četiri lokacije. Sve ostalo su nelegalne deponije," objašnjava Čolakov. "Ovo postavlja pitanje gde će se zapravo transportovati otpad, s obzirom na nedostatak odobrenih i legalizovanih deponija."
Dodatni problem predstavlja dosadašnja praksa izbora najjeftinijih ponuđača za transport otpada. Često su firme koje su nelegalno odlagale otpad 'iza ćoška' dobijale poslove zbog nižih cena, što je dovelo do stvaranja divljih deponija uz puteve i manje reke.
Definicija i upravljanje građevinskim otpadom
Građevinski otpad se definiše kao otpad koji nastaje tokom izgradnje, rušenja, uklanjanja, sanacije ili rekonstrukcije objekata, uključujući i iskope nastale tokom ovih radova. Novi pravilnik propisuje detaljnu proceduru za upravljanje ovim otpadom.
Za objekte kategorije B, V i G, investitori su u obavezi da izrade Plan upravljanja građevinskim otpadom. Ovaj plan mora biti odobren od strane nadležnih organa pre početka radova. U slučaju rušenja objekata, vlasnik je dužan da izvođaču radova dostavi sve relevantne informacije o objektu, uključujući vrstu materijala i vreme izgradnje.
Pravilnik takođe propisuje postupak u slučaju pronalaska opasnog otpada tokom radova. U takvim situacijama, radovi se moraju odmah obustaviti, a nadležni organi moraju biti obavešteni.
Implikacije za investitore i izvođače radova
Novi pravilnik donosi značajne promene u procesu dobijanja građevinskih i upotrebnih dozvola. Investitori sada moraju priložiti rešenje o saglasnosti na Plan upravljanja otpadom uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole, što predstavlja dodatni administrativni korak.
Izvođači radova imaju povećanu odgovornost u pogledu praćenja i dokumentovanja kretanja otpada. Ovo uključuje precizno vođenje evidencije o količinama i vrstama otpada, kao i o načinu njegovog odlaganja ili recikliranja.
Međutim, ključno pitanje ostaje nedostatak adekvatne infrastrukture za pravilno odlaganje građevinskog otpada. Ovo može dovesti do situacije gde investitori i izvođači radova, uprkos najboljim namerama, nemaju praktičnu mogućnost da u potpunosti ispune zahteve pravilnika.
Budući koraci i preporuke
Da bi novi pravilnik o građevinskom otpadu dao očekivane rezultate, neophodno je preduzeti sledeće korake:
- Povećati broj legalnih deponija i centara za reciklažu građevinskog otpada širom Srbije
- Unaprediti sistem inspekcijskog nadzora kako bi se sprečilo nelegalno odlaganje otpada
- Edukovati investitore i izvođače radova o pravilnom upravljanju građevinskim otpadom
- Podsticati reciklažu i ponovnu upotrebu građevinskog materijala
Implementacija ovih mera zahteva koordinisanu akciju državnih organa, lokalnih samouprava i privatnog sektora. Samo kroz sveobuhvatan pristup problemu možemo očekivati značajno smanjenje broja nelegalnih deponija i unapređenje upravljanja građevinskim otpadom u Srbiji.
U zaključku, novi pravilnik o upravljanju građevinskim otpadom predstavlja važan korak ka rešavanju dugogodišnjeg problema u Srbiji. Međutim, njegov uspeh će u velikoj meri zavisiti od razvoja prateće infrastrukture i dosledne primene propisanih mera.