Srpska vlada je nedavno usvojila značajne izmene u zakonodavstvu koje se tiču javnobeležničkih ugovora o zajmu. Ove promene imaju za cilj unapređenje kontrole novčanih tokova i sprečavanje pranja novca, posebno u transakcijama između fizičkih lica.
Uvođenje obaveznih javnobeležničkih ugovora o zajmu
Vlada Srbije je nedavno usvojila Predlog o dopuni Zakona o javnom beležništvu koji predviđa uvođenje obaveznih ugovora o zajmu u novcu između fizičkih lica u formi javnobeležničke isprave. Ova nova odredba predstavlja značajnu promenu u odnosu na dosadašnju praksu, gde nije postojala obaveza sačinjavanja ovakvih ugovora u obliku javnobeležničke isprave.
Prema novom zakonu, javni beležnici će imati ključnu ulogu u procesu potvrđivanja (solemnizacije) ovih ugovora. Ovim postupkom, privatne isprave će se konvertovati u javne, što će omogućiti stvaranje registra takvih ugovora. Ovaj registar će služiti za kontrolu i uvid Uprave za sprečavanje pranja novca u realnom vremenu.
Razlozi za uvođenje novih odredbi
Dosadašnje stanje u pravnom sistemu Srbije omogućavalo je da većina transakcija između fizičkih lica bude nevidljiva za kontrolni aparat tokova novca. Ovo je stvaralo prostor za potencijalne zloupotrebe i otežavalo borbu protiv pranja novca.
Kako se navodi u predlogu, "Realno stanje je takvo da se posrednim putem dolazi do saznanja o pravdanju određenih tokova novca i kapitala ili imovine učinjenim zajmovima, naročito kada su u pitanju fizička lica." Ovakvo pravdanje je često bilo usmeno ili sadržano u izjavama svedoka, jer pravni okvir nije zahtevao poseban oblik u kojem se ugovor o zajmu sačinjava.
Ključne promene i njihov uticaj
Nove odredbe predviđaju da ugovor o zajmu može biti usmen ili pismen, ali uz obaveznu javnobeležničku overu. Važno je napomenuti da se ova promena odnosi samo na transakcije između fizičkih lica, dok su bankarski sektor i pozajmice od banaka izuzeti iz ovih odredbi.
Prema Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, limit za gotovinske transakcije je EUR 10.000. Sve transakcije iznad ovog limita moraju pratiti protok na računu kod poslovne banke. Međutim, ovakvo rešenje u kontekstu fizičkih lica nije davalo apsolutni uvid Upravi za sprečavanje pranja novca, jer je većina zaštitnih mehanizama bila razvijena za pravna lica.
Solemnizacijom ugovora o zajmu od EUR 10.000 i više, dobija se zaokružena slika ovih transakcija. Ovo će omogućiti efikasnije praćenje i kontrolu novčanih tokova između fizičkih lica.
Uspostavljanje registra ugovora o zajmu
Ministarstvo pravde će razviti poseban registar ugovora o zajmu kao modul već postojeće aplikacije za evidenciju ugovora o prometu nepokretnosti. Ovaj registar će sadržavati rubrike za unos podataka o zajmodavcu, zajmoprimcu, iznosu zajma, roku vraćanja i valuti.
Javni beležnici će biti u obavezi da overeni prepis ugovora odmah dostave Upravi za sprečavanje pranja novca preko ovog registra. Takođe, biće dužni da u registar upišu identifikacione podatke o zajmodavcu, zajmoprimcu, kao i o iznosu zajma, roku vraćanja i valuti novca.
Implementacija i finansijski aspekti
Predlagači propisa smatraju da za sada nije potrebno određivati posebnu cenu u javnobeležničkoj tarifi za overavanje ove vrste ugovora. Ministarstvo pravde će u predstojećim konsultacijama sa Javnobeležničkom komorom preispitati eventualni privilegovan režim za ovu vrstu pravnih poslova.
Važno je napomenuti da za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna finansijska sredstva. Ministarstvo pravde će koristiti postojeće resurse i kadrovski kapacitet IKT odeljenja za održavanje aplikacije.
Ove nove odredbe o javnobeležničkim ugovorima o zajmu predstavljaju značajan korak u unapređenju kontrole novčanih tokova i sprečavanju pranja novca u Srbiji. Implementacijom ovih mera, očekuje se povećana transparentnost u finansijskim transakcijama između fizičkih lica i efikasnija borba protiv finansijskih malverzacija.