Vlada Republike Srbije nedavno je usvojila novu uredbu koja donosi značajne promene u sistemu finansiranja poljoprivrede i ruralnog razvoja za 2024. godinu. Ova uredba, koja je stupila na snagu 9. novembra, obuhvata preraspodelu postojećih sredstava i povećanje budžeta za određene programe, sa ciljem pružanja stabilnije podrške poljoprivrednicima u vremenu ekonomskih izazova.
Izmene u budžetu za poljoprivredne podsticaje
Ključne promene u novoj uredbi uključuju značajno povećanje budžeta za direktna plaćanja, uz istovremeno smanjenje sredstava namenjenih ruralnom razvoju i drugim specifičnim programima. Ova preraspodela sredstava odražava nastojanje vlade da prioritizuje neposrednu finansijsku pomoć poljoprivrednicima.
Konkretno, budžet za direktna plaćanja je povećan na približno 86,7 milijardi dinara, što predstavlja uvećanje od oko 1,67 milijardi dinara u odnosu na prethodni plan. Ova sredstva su prvenstveno namenjena poljoprivrednicima koji kroz direktna plaćanja dobijaju finansijsku podršku za svoje osnovne proizvodne aktivnosti. Dodatnih 500 miliona dinara je usmereno ka ovom programu, čime se ukupan iznos podsticaja za ovu svrhu zaokružuje na 86,7 milijardi dinara.
Uticaj na ruralni razvoj i specifične programe
S druge strane, došlo je do značajnog smanjenja sredstava namenjenih za ruralni razvoj. Prvobitno planirani budžet od 4,6 milijardi dinara za ove mere je smanjen na 3,5 milijardi dinara. Ovo smanjenje će verovatno uticati na subvencije namenjene za modernizaciju ruralnih zajednica, unapređenje poljoprivredne infrastrukture i razvoj seoskog turizma.
Ova preraspodela sredstava ukazuje na to da će u narednom periodu prioritet biti dat direktnim plaćanjima, dok će određene oblasti ruralnog razvoja morati da se oslone na alternativne izvore finansiranja ili da prilagode svoje planove smanjenom budžetu.
Podsticaji za višegodišnje zasade i primarnu proizvodnju
Nova uredba stavlja poseban naglasak na podizanje novih višegodišnjih zasada voćaka, vinove loze i hmelja. Za ovu namenu je izdvojeno ukupno 100 miliona dinara, ravnomerno raspoređenih između voćarstva i hmeljarsrva s jedne strane, i vinogradarstva s druge. Ova finansijska injekcija je od izuzetnog značaja za poljoprivrednike koji se bave ovim granama, jer im omogućava ulaganja u nove zasade i time povećava njihovu konkurentnost na domaćem i međunarodnom tržištu.
Pored toga, uredba predviđa 265 miliona dinara za unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje. Od ovog iznosa, 165 miliona će biti namenjeno za nabavku kvalitetnih priplodnih grla u stočarstvu, dok će preostalih 100 miliona biti usmereno ka modernizaciji mehanizacije i opreme za biljnu i stočarsku proizvodnju.
Smanjenje posebnih podsticaja i promene u oporezivanju
U okviru takozvanih "posebnih podsticaja", zabeleženo je smanjenje predviđenih subvencija sa 270 miliona na 170 miliona dinara. Ova promena može imati značajan uticaj na specifične sektore poljoprivredne proizvodnje koji su do sada u velikoj meri zavisili od ovih dodatnih finansijskih injekcija kako bi održali kontinuitet rada i osigurali stabilnost svojih gazdinstava.
Uredba takođe precizira način obračuna poreza i doprinosa za radnike u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Za zaposlene na puno radno vreme, porez se obračunava na osnovu ostvarene zarade umanjene za neoporezivi iznos od 25.000 dinara mesečno. U slučaju zaposlenih na nepuno radno vreme, ovaj neoporezivi iznos se proporcionalno smanjuje u skladu sa brojem radnih sati.
Odredbe o otpremninama i socijalna sigurnost
Važan aspekt nove uredbe odnosi se na otpremnine u slučajevima tehnološkog viška. Radnicima kojima radni odnos prestaje zbog proglašenja tehnološkim viškom garantovana je naknada u vidu otpremnine. Prema Zakonu o podsticajima, minimalni iznos otpremnine ne može biti niži od trećine prosečne zarade ostvarene u poslednja tri meseca za svaku godinu radnog odnosa kod istog poslodavca.
Ova odredba ima za cilj da obezbedi određeni stepen socijalne sigurnosti za radnike koji ostaju bez posla usled restrukturiranja ili ekonomskih poteškoća u poljoprivrednom sektoru. Time se nastoji ublažiti potencijalni negativni uticaj smanjenja broja radnih mesta na ruralne zajednice i ekonomiju u celini.
Zaključak: Implikacije nove uredbe o poljoprivrednim podsticajima
Nova uredba o poljoprivrednim podsticajima predstavlja značajan zaokret u politici finansiranja poljoprivrede i ruralnog razvoja u Srbiji. Povećanje sredstava za direktna plaćanja, uz istovremeno smanjenje budžeta za ruralni razvoj, odražava nastojanje vlade da pruži neposrednu finansijsku podršku poljoprivrednicima u izazovnim ekonomskim uslovima. Međutim, dugoročne implikacije ovih promena na ruralni razvoj i specifične poljoprivredne sektore tek treba da se sagledaju u potpunosti.