Ministarstvo finansija Republike Srbije nedavno je predstavilo predlog nove Uredbe o kapitalnim projektima, dokument koji bi trebalo da revolucionizuje način na koji se planiraju, realizuju i prate značajne javne investicije u zemlji. Ovaj potez izazvao je značajnu pažnju stručne javnosti i civilnog sektora, otvarajući brojna pitanja o transparentnosti, efikasnosti i zakonitosti predloženih rešenja.
Šta donosi nova Uredba o kapitalnim projektima?
Predložena Uredba ima za cilj da reguliše upravljanje kapitalnim projektima na svim nivoima vlasti - republičkom, pokrajinskom i lokalnom. Ključna novina je da će se ova regulativa primenjivati na sve projekte od javnog interesa, bez obzira na izvor finansiranja. To uključuje projekte koji se finansiraju iz javnih prihoda, zaduživanja države, sredstava Evropske unije, drugih država ili međunarodnih organizacija, kao i javno-privatna partnerstva i koncesije.
Prema predlogu, republički kapitalni projekti definisani su kao oni čija vrednost premašuje 20 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti. S druge strane, za pokrajinske i lokalne projekte, taj prag je postavljen na 2 miliona evra. Ova distinkcija ima za cilj da uspostavi jasne kriterijume za kategorizaciju projekata i omogući efikasnije upravljanje resursima.
Novi mehanizmi za upravljanje kapitalnim projektima
Jedna od najznačajnijih inovacija koje donosi predlog Uredbe je uvođenje Komisije za kapitalne investicije. Ovo telo imaće ključnu ulogu u sagledavanju republičkih kapitalnih projekata, proceni njihovog značaja za ekonomski razvoj i donošenju odluka o uključivanju troškova realizacije u budžet. Pored toga, Komisija će biti zadužena za potvrđivanje usklađenosti projekata sa planskim dokumentima i rangiranje kapitalnih projekata prema prioritetima.
Predlog Uredbe takođe predviđa formiranje Potkomisije, pomoćnog tela koje će se baviti preliminarnim odabirom projektnih ideja, posebno onih koji se predlažu za finansiranje ili sufinansiranje iz sredstava EU ili drugih međunarodnih institucija. Ovo telo će imati važnu ulogu u predstavljanju projekata razvojnim partnerima i praćenju njihove realizacije.
PIMIS: Novi informacioni sistem za upravljanje investicijama
Možda najznačajnija tehnološka inovacija koju donosi predlog Uredbe je uvođenje PIMIS-a (Public Investment Management Information System). Ovaj centralizovani informacioni sistem za unos i praćenje projektne dokumentacije u svim fazama projektnog ciklusa predstavlja značajan korak ka digitalizaciji i modernizaciji upravljanja kapitalnim projektima.
PIMIS će omogućiti efikasnije identifikovanje, evidentiranje, ocenjivanje, odabir i praćenje kapitalnih projekata. Ministarstvo finansija će biti zaduženo za uspostavljanje i upravljanje ovim sistemom, kao i za dodeljivanje pristupa relevantnim učesnicima u projektnom ciklusu.
Izazovi i kritike predložene Uredbe
Uprkos ambicioznim ciljevima, predlog nove Uredbe o kapitalnim projektima naišao je na određene kritike stručne javnosti. Organizacija "Transparentnost Srbija" uputila je nekoliko ključnih primedbi na predloženi tekst.
Prva zamerka odnosi se na pravni status dokumenta. Prema mišljenju stručnjaka, materija koju reguliše ova Uredba trebalo bi da bude uređena zakonom, a ne podzakonskim aktom. Ovo pitanje otvara širu debatu o hijerarhiji pravnih akata i adekvatnosti postojećeg zakonskog okvira za regulisanje kapitalnih projekata.
Druga kritika tiče se transparentnosti PIMIS sistema. Naime, prema trenutnom predlogu, pristup ovom sistemu imaće samo "ovlašćeni predlagači", što otvara pitanje dostupnosti podataka o kapitalnim projektima široj javnosti. Stručnjaci smatraju da bi značajan deo ovih informacija trebalo da bude javno dostupan, bez potrebe za upućivanjem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja.
Treća zamerka odnosi se na nedostatak mehanizama za učešće građana u izboru kapitalnih projekata. Iako takva mogućnost postoji na lokalnom nivou, gde su opštine i gradovi dužni da organizuju javne rasprave o kapitalnom delu budžeta, na republičkom nivou, gde se realizuju projekti najveće vrednosti, takva mogućnost nije predviđena.
Širi kontekst: Izazovi razvojnog planiranja u Srbiji
Predlog nove Uredbe o kapitalnim projektima treba posmatrati u širem kontekstu razvojnog planiranja u Srbiji. Stručnjaci ukazuju na to da je osnovni problem u ovoj oblasti nedostatak "proverljivog dokumenta" koji bi definisao razvojne prioritete zemlje.
Dosadašnja praksa pokazala je da su odluke o kapitalnim investicijama često donošene ad hoc, najavljujući se na konferencijama za medije najviših državnih zvaničnika. Ovo je otvorilo pitanje stvarnog uticaja na određivanje prioriteta, uključujući potencijalni uticaj kreditora i izvođača radova.
U tom svetlu, nedavno usvojena Uredba o postupku pripreme Nacrta plana razvoja Republike Srbije predstavlja potencijalno značajan korak. Ovaj dokument bi trebalo da posluži kao krovni i strateški najznačajniji dokument razvojnog planiranja, koji usvaja Narodna skupština za period od 10 godina.
U zaključku, nova Uredba o kapitalnim projektima predstavlja ambiciozan pokušaj unapređenja upravljanja javnim investicijama u Srbiji. Međutim, njena efikasnost i stvarni uticaj na transparentnost i kvalitet odlučivanja o kapitalnim projektima zavisiće od načina implementacije i spremnosti svih aktera da prihvate nove mehanizme i procedure.