Nacrt nove Strategije razvoja energetike Srbije do 2040. godine predstavlja ključni dokument koji će oblikovati energetsku budućnost zemlje. Strategija predviđa značajno smanjenje upotrebe uglja i povećanje udela obnovljivih izvora energije, uz istovremeno očuvanje energetske sigurnosti i stabilnosti.
Ključni aspekti strategije razvoja energetike
Nacrt strategije razvija dva scenarija: BAU i S scenario. BAU scenario predviđa nastavak trenutnih trendova bez značajnih promena, dok se S scenario, za koji se strategija zalaže, fokusira na transformaciju energetskog sektora. Prema S scenariju, potreba za primarnom energijom će se do 2040. godine smanjiti za približno 9% u odnosu na 2021. godinu, dostižući 15.297 hiljada ekvivalentne nafte.
Posebna pažnja posvećena je smanjenju upotrebe uglja. Predviđa se da će se potrošnja uglja smanjiti na oko 4.384 hiljade ekvivalentne nafte do 2040. godine, što predstavlja pad udela uglja u miksu primarne energije sa 42,3% na 29,1%. Ova promena zahteva postepeno povlačenje određenih kapaciteta, uključujući četiri bloka u TE Kolubara A do 2030. godine, dok će se za TE Morava razmotriti opcije stavljanja u hladnu rezervu ili potpunog povlačenja.
Transformacija elektroenergetskog sektora
Strategija naglašava da će najznačajnije promene u elektroenergetskom sektoru biti u načinu proizvodnje električne energije. Postepeno napuštanje fosilnih goriva smatra se neophodnim zbog procesa dekarbonizacije, ali se ističe da je imperativ očuvanje sigurnosti snabdevanja. To znači da će dinamika rada termoelektrana zavisiti prvenstveno od energetske bezbednosti zemlje.
Autori strategije predviđaju da će neki blokovi termoelektrana raditi maksimalnim kapacitetom, dok će drugi raditi smanjenom snagom ili biti u statusu rezerve. Ova fleksibilnost omogućiće prilagođavanje trenutnim potrebama za električnom energijom, osiguravajući stabilnost sistema.
Ulaganja u revitalizaciju i zaštitu životne sredine
Da bi se omogućila promena "energetskog miksa" u korist obnovljivih izvora energije, strategija predviđa značajna ulaganja u revitalizaciju postojećih termoblokova. Ova ulaganja uključuju:
- Primarne i sekundarne mere smanjenja emisija azotnih oksida
- Mere za smanjenje emisija sumpor dioksida
- Smanjenje emisija praškastih materija
- Prečišćavanje otpadnih voda
Ove mere će se primeniti na blokove A1 i A2 u TENT A i oba bloka u TE Kostolac A. Procenjuje se da će ukupni troškovi revitalizacije i projekata zaštite životne sredine dostići približno 1,57 milijardi evra do 2040. godine.
Budućnost snabdevanja ugljem
Strategija priznaje da trenutno snabdevanje električnom energijom u Srbiji u velikoj meri zavisi od sigurnog snabdevanja ugljem. Međutim, predviđa se postepeno smanjenje potreba za ugljem, kako u proizvodnji električne energije, tako i kod domaćinstava i za proizvodnju toplotne energije.
Nakon 2040. godine, prema strategiji, ugalj ne bi trebalo da se koristi u domaćinstvima, javnom i komercijalnom sektoru, kao ni u sistemima daljinskog grejanja. Procenjuje se da će se potrebe za mrkim/sušenim ugljem do 2040. godine prepoloviti u odnosu na 2021. godinu. Ovo će zahtevati racionalizaciju i optimizaciju proizvodnje u podzemnoj eksploataciji, zatvaranje nerentabilnih rudnika i ulaganje u perspektivne i profitabilne rudnike.
Izazovi pravedne tranzicije
Jedan od najvećih izazova nove energetske strategije odnosi se na regionalne i lokalne razvojne posledice energetske tranzicije. Mnoge lokalne sredine, posebno u centralnoj Srbiji, značajno zavise od eksploatacije i upotrebe uglja. Postepeno zatvaranje termokapaciteta i rudnika u ovim sredinama može dovesti do ozbiljnih ekonomskih i socijalnih problema.
Strategija predlaže koncept "pravedne tranzicije" koji podrazumeva:
- Usaglašavanje i prihvatljivost mera lokalnog restrukturiranja ugljarskog sektora
- Usaglašene mere preobražaja sistema zapošljavanja i rada
- Obezbeđivanje šanse za održivi ekonomski razvoj lokalnim sredinama
Za finansiranje ove tranzicije, strategija predviđa uspostavljanje Tranzicionog fonda lokalnih zajednica. Ovaj fond bi se finansirao iz mehanizma naplate emisije gasova sa efektom staklene bašte, koji bi se postepeno uvodio u skladu sa principom "zagađivač plaća". Dodatno, predlaže se korišćenje evropskih fondova za podsticaj zelenoj tranziciji u okviru Zelene agende za zapadni Balkan.
Zaključak i budući koraci
Nova strategija razvoja energetike Srbije predstavlja ambiciozan plan za transformaciju energetskog sektora zemlje. Fokus na smanjenje upotrebe uglja i povećanje udela obnovljivih izvora energije usklađen je sa globalnim trendovima dekarbonizacije. Međutim, uspeh strategije će zavisiti od pažljive implementacije i balansiranja između energetske sigurnosti, ekonomskog razvoja i zaštite životne sredine.