Nedavno usvojena Strategija bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji za period 2024-2027 ima za cilj unapređenje radnih uslova i smanjenje povreda na radu. Međutim, sindikati izražavaju zabrinutost zbog njene efikasnosti i implementacije.
Ciljevi i struktura nove strategije bezbednosti i zdravlja na radu
Vlada Republike Srbije je nedavno usvojila novu Strategiju bezbednosti i zdravlja na radu za period od 2024. do 2027. godine, zajedno sa pratećim Akcionim planom. Ovaj dokument predstavlja nastavak prethodne strategije koja je obuhvatala period od 2018. do 2022. godine i zasniva se na već postavljenim ciljevima i pravcima za unapređenje ove važne oblasti.
Strategija je deo šireg plana usklađivanja sa pravnim tekovinama EU i deo je Plana rada vlade za 2023. godinu. Glavni cilj strategije je poboljšanje bezbednosti na radu i očuvanje zdravlja radno aktivnog stanovništva. Konkretno, dokument postavlja ambiciozan cilj smanjenja broja povreda na radu za približno 5% u poređenju sa prethodnim petogodišnjim periodom, prema evidenciji Inspektorata za rad.
Četiri ključna cilja nove strategije
Nova strategija definiše četiri specifična cilja:
- Unapređenje regulatornog okvira u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu
- Promocija značaja prevencije i podizanje svesti javnosti
- Poboljšanje radnih uslova radi sprečavanja povreda i profesionalnih oboljenja
- Unapređenje sistema evidencija o povredama na radu i licencama
Ovi ciljevi su postavljeni kako bi se stvorio sveobuhvatan pristup rešavanju problema u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Reakcije sindikata na novu strategiju
Uprkos ambicioznim ciljevima, predstavnici sindikata izražavaju skepticizam prema novoj strategiji. Glavni problemi koje ističu su nepoštovanje propisa, neadekvatna kaznena politika i neefikasnost institucija.
Saša Dimitrijević, stručni saradnik za bezbednost i zdravlje na radu UGS "Nezavisnost", ocenjuje da je strategija previše opšta i da ne nudi konkretna rešenja. On ističe da analiza pri izradi strategije nije bila na zadovoljavajućem nivou i da postoji malo verovatnoće da će doneti značajne promene u odnosu na prethodni period.
Dimitrijević posebno naglašava problem nedovoljne zastupljenosti teme bezbednosti i zdravlja na radu u obrazovnom sistemu, naročito u tehničkim školama i na fakultetima. Ovo je posebno zabrinjavajuće s obzirom na to da se najveći broj povreda događa upravo u građevinarstvu i industriji, sektorima koji su trenutno u ekspanziji.
Izazovi u implementaciji strategije
Jedan od ključnih izazova u implementaciji strategije je nedostatak adekvatnog sistema kažnjavanja odgovornih za povrede na radu. Dimitrijević navodi da se godišnje procesuira samo 5-7% odgovornih za teške povrede na radu, što je zabrinjavajuće nizak procenat s obzirom na to da se u Srbiji godišnje dogodi približno 1.000 teških povreda na radu.
Ranka Savić, predsednica Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata, izražava zabrinutost zbog odloženog delovanja strategije, čija se primena očekuje tek od naredne godine. Ona ističe da je neefikasnost institucija glavni problem u implementaciji ovakvih strategija.
Savić takođe ukazuje na nerealistične zahteve strategije, poput korišćenja specifične zaštitne opreme u ekstremnim vremenskim uslovima, što mnogi poslodavci neće moći ili hteti da ispune zbog visokih troškova. Dodatni problem predstavlja i nedovoljan broj inspektora koji bi trebalo da nadziru sprovođenje strategije.
Perspektive za budućnost
Uprkos skepticizmu sindikata, nova strategija bezbednosti i zdravlja na radu predstavlja korak napred u nastojanjima da se unaprede radni uslovi u Srbiji. Međutim, za njenu uspešnu implementaciju biće potrebno rešiti brojne izazove, uključujući jačanje institucionalnih kapaciteta, poboljšanje sistema kažnjavanja i povećanje svesti o značaju bezbednosti na radu.
Ključno će biti praćenje primene strategije u narednim godinama i evaluacija njenih efekata na smanjenje broja povreda na radu. Samo kroz kontinuiranu analizu i prilagođavanje mera moguće je ostvariti dugoročno poboljšanje u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u Srbiji.