Evropa se suočava sa novom energetskom krizom usled brzog iscrpljivanja zaliha gasa i pretnji smanjenja snabdevanja iz Rusije. Eskalacija tenzija u Ukrajini dodatno komplikuje situaciju, dovodeći do značajnog porasta cena gasa i potencijalnih posledica za domaćinstva i industriju.
Uzroci i posledice energetske krize u Evropi
Evropski kontinent se nalazi na ivici nove energetske krize, uzrokovane kombinacijom više faktora. Brzo trošenje zaliha gasa i pretnje smanjenja snabdevanja iz Moskve predstavljaju glavne izazove za evropsko energetsko tržište. Ova situacija je dodatno pogoršana eskalacijom sukoba u Ukrajini, što je rezultiralo porastom cene gasa za približno 45% u tekućoj godini.
Iako trenutne cene nisu dostigle rekordne nivoe iz 2022. godine, one su ipak dovoljno visoke da predstavljaju ozbiljan rizik za produbljivanje krize troškova života evropskih domaćinstava. Istovremeno, ova situacija vrši intenzivan pritisak na konkurentnost evropskih proizvođača, koji se već suočavaju sa brojnim izazovima.
Uloga skladištenja gasa i klimatskih faktora
Skladištenje gasa tradicionalno predstavlja ključni faktor u prevazilaženju najhladnijih perioda godine. Međutim, zalihe gasa ove godine beleže drastičan pad usled kombinacije nekoliko faktora:
- Niske temperature su povećale potražnju za grejanjem
- Suša je smanjila proizvodnju energije iz vetroelektrana
- Povećana je potrošnja gasa za proizvodnju električne energije
Ovi faktori su doveli do značajnog smanjenja zaliha gasa, što dodatno komplikuje energetsku situaciju u Evropi.
Geopolitičke tenzije i njihov uticaj na energetsko tržište
Više od dve godine nakon što je predsednik Vladimir Putin počeo koristiti energiju kao geopolitičko oružje, Evropa se i dalje bori da obezbedi stabilnost svog energetskog sistema. Trenutno oskudno tržište gasa odražava izazove s kojima se kontinent suočava u pokušaju da se u potpunosti oslobodi zavisnosti od ruskih fosilnih goriva.
Analitičari predviđaju da bi se situacija mogla dodatno pogoršati u narednom periodu. Razlog za to leži u činjenici da isporuke gasa koje su pomogle u popunjavanju rezervi tokom 2024. godine verovatno neće biti dostupne u istoj meri sledeće godine. Ovo će neizbežno produžiti pritisak na cene energenata i dodatno opteretiti evropsku ekonomiju.
Izjave stručnjaka i prognoze za budućnost
Markus Kreber, izvršni direktor RWE AG, jedne od vodećih evropskih energetskih kompanija, izjavio je na nedavnoj konferenciji: "I dalje imamo značajnih problema sa snabdevanjem gasom. Ako zaista želimo da postignemo nezavisnost od ruskog gasa, moramo povećati naše uvozne kapacitete. Verovatno ćemo se ponovo suočiti sa izazovima ove zime, s obzirom na to da se skladišta gasa prazne prilično brzo zbog hladnog početka zimske sezone."
Ova izjava ukazuje na to da će evropske zemlje morati da ulože dodatne napore u diverzifikaciju svojih izvora energije i povećanje kapaciteta za uvoz i skladištenje gasa kako bi se izbegle buduće krize.
Eskalirajući sukob u Ukrajini i njegove posledice
Rat između Rusije i Ukrajine nastavlja da eskalira, a obe strane su nedavno pokrenule raketne napade u pokušaju da steknu stratešku prednost. Ova situacija dodatno komplikuje energetsku sliku Evrope, posebno u svetlu mogućeg povratka Donalda Trampa u Belu kuću.
Kao odgovor na rastuće tenzije, Sjedinjene Američke Države su uvele sankcije Gazprombanci, poslednjoj velikoj finansijskoj instituciji koja je do sada bila izuzeta od kaznenih mera i uključena u plaćanja za ruski gas. Ove sankcije imaju dvostruki cilj:
- Smanjenje prihoda Kremlja od izvoza energenata
- Povećanje pritiska na rusku ekonomiju
Međutim, one istovremeno povećavaju rizik od potpunog prekida isporuke prirodnog gasa koji još uvek teče u nekoliko zemalja centralne Evrope.
Budućnost energetskog tržišta i potencijalni scenariji
Iako je Evropa značajno smanjila svoju zavisnost od ruskog gasa, gubitak jednog od poslednjih preostalih gasovodnih puteva mogao bi izvršiti ogroman pritisak na tržište gasa. Prema analitičarima kompanije Energy Aspects, takav scenario bi verovatno doveo do naglog skoka globalnih cena energenata.
Evropa se već priprema za potencijalni prekid protoka ruskog gasa kroz Ukrajinu, s obzirom na to da važeći ugovor o tranzitu ističe krajem godine. Nedavno uvedene sankcije dodatno povećavaju verovatnoću da bi gas mogao prestati da teče i pre isteka tog roka.
Mađarska, jedna od zemalja koja je i dalje značajno zavisna od ruskog gasa, upozorava da je njena energetska bezbednost ozbiljno ugrožena ovim razvojem događaja.
Uloga IEA i preporuke za budućnost
Fatih Birol, izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju (IEA), upozorio je da su Evropi potrebne značajne zalihe gasa za drugi deo zimske sezone, posebno ako tranzit ruskog gasa preko Ukrajine prestane 1. januara sa istekom sporazuma između Moskve i Kijeva.
Ovo upozorenje naglašava potrebu za hitnim i koordinisanim akcijama na nivou cele Evrope kako bi se osigurala energetska stabilnost tokom nadolazeće zime i u budućnosti. Neke od preporučenih mera uključuju:
- Povećanje kapaciteta za skladištenje gasa
- Diversifikaciju izvora snabdevanja energijom
- Ulaganje u obnovljive izvore energije
- Poboljšanje energetske efikasnosti
U zaključku, energetska kriza koja preti Evropi zahteva hitnu i sveobuhvatnu reakciju. Kombinacija geopolitičkih tenzija, klimatskih izazova i strukturnih problema u energetskom sektoru stvara složenu situaciju koja će verovatno imati dugoročne posledice na evropsku ekonomiju i životni standard građana.