Švedska akademija nauka dodelila je prestižnu Nobelovu nagradu za ekonomiju 2024. godine trojici istaknutih ekonomista za njihov pionirski rad o uticaju institucija na ekonomski prosperitet. Ovo istraživanje baca novo svetlo na dugogodišnje pitanje zašto neke nacije napreduju, dok druge zaostaju.
Laureati Nobelove nagrade za ekonomiju 2024.
Dobitnici ovogodišnje Nobelove nagrade za ekonomiju su Daron Ačemoglu, Sajmon Džonson i Džejms A. Robinson. Njihov rad je prepoznat "za studije o tome kako se institucije formiraju i utiču na prosperitet". Ova trojica naučnika su dubinski istražili ulogu institucija u oblikovanju ekonomskog razvoja i blagostanja društva.
Profesor Ačemoglu i profesor Džonson predaju na prestižnom MIT-u, dok je profesor Robinson član fakulteta Univerziteta u Čikagu. Njihovo zajedničko istraživanje je revolucionarno promenilo način na koji ekonomisti posmatraju ulogu institucija u ekonomskom razvoju.
Uticaj institucija na ekonomski prosperitet
Centralna tema istraživanja laureata je institucionalni okvir, koji se odnosi na skup pravila, normi i mehanizama koji upravljaju ekonomskim i društvenim interakcijama. Laureati su pokazali da društva sa slabom vladavinom prava i institucijama koje eksploatišu stanovništvo imaju tendenciju da stagniraju ekonomski.
Njihovo istraživanje je posebno značajno u kontekstu kolonijalne istorije. Evropska kolonizacija je dramatično promenila institucionalne strukture u mnogim delovima sveta, ali ne na uniforman način. U nekim kolonijama, cilj je bio eksploatacija lokalnog stanovništva i resursa. U drugim, kolonizatori su uspostavili inkluzivnije političke i ekonomske sisteme.
Institucionalno nasleđe i savremeni ekonomski razvoj
Jedno od ključnih otkrića laureata je da su institucije uvedene tokom kolonizacije imale dugoročne posledice na ekonomski razvoj zemalja. Paradoksalno, neke zemlje koje su bile siromašne u vreme kolonizacije sada su prosperitetne, zahvaljujući inkluzivnim institucijama koje su uspostavljene.
Ovo objašnjava zašto su neke nekadašnje kolonije, koje su bile bogate prirodnim resursima, danas siromašne, dok su druge, prvobitno siromašnije, postale ekonomski uspešne. Ovaj fenomen naglašava važnost kvaliteta institucija za dugoročni ekonomski rast i razvoj.
Značaj Nobelove nagrade za ekonomiju
Švedska akademija nauka ustanovila je godišnju nagradu za ekonomiju 1969. godine. Od tada, ova prestižna nagrada je dodeljena 96 laureata, uključujući ovogodišnje dobitnike. Nagrada je postala sinonim za vrhunska dostignuća u ekonomskoj nauci i često ukazuje na ključne trendove i pitanja u savremenoj ekonomiji.
Rad ovogodišnjih dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju ima značajne implikacije za kreatore politika i razvojne ekonomiste. On naglašava potrebu za izgradnjom snažnih, inkluzivnih institucija kao temelja za održivi ekonomski rast i društveni napredak.
U zaključku, istraživanje Ačemoglua, Džonsona i Robinsona pruža dubinski uvid u kompleksnu vezu između institucija i ekonomskog prosperiteta. Njihov rad ne samo da objašnjava istorijske obrasce razvoja, već takođe nudi dragocene lekcije za budući ekonomski rast i razvoj nacija širom sveta.