NIS planira emisiju korporativnih obveznica vrednu 5,8 milijardi dinara

Naftna industrija Srbije (NIS) priprema se za značajan korak u diversifikaciji svojih izvora finansiranja. Kompanija je nedavno objavila detalje o predlogu za izdavanje korporativnih obveznica, što predstavlja nov način prikupljanja kapitala na domaćem tržištu.

Detalji planirane emisije korporativnih obveznica NIS-a

planira da emituje obveznice u vrednosti od približno 5,8 milijardi dinara. Svaka obveznica bi imala nominalnu vrednost od 10.000 dinara, indeksiranu u evrima. Ova odluka će biti predmet glasanja na predstojećoj Skupštini akcionara, zakazanoj za 15. novembar 2024. godine.

Kompanija naglašava da sve informacije objavljene na njihovom web sajtu služe isključivo u informativne svrhe i ne predstavljaju nikakav pravni, finansijski ili investicioni savet. Ovo je važna napomena za potencijalne investitore, koji bi trebalo da se oslanjaju na svoje nezavisne procene pri donošenju investicionih odluka.

Karakteristike i uslovi emisije obveznica

Prema informacijama dobijenim od -a, planirane obveznice bi imale sledeće karakteristike:

Rok dospeća: 5 godina
Indeksacija: u evrima
Godišnji prinos: 6,5%
Isplata kupona: kvartalno
Planirani rok za upis: kraj novembra do sredine decembra tekuće godine

Minimalni iznos za upis i uplatu po investitoru iznosiće 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Ovaj visok prag ukazuje na to da je emisija prvenstveno namenjena institucionalnim investitorima, a ne širokoj bazi individualnih ulagača.

Ciljana grupa investitora i izazovi sekundarnog tržišta

Nenad Gujaničić, glavni broker u Momentum Securities, pruža dodatni uvid u ciljanu grupu investitora za ovu emisiju. S obzirom na izazove u finansiranju sa kojima se suočava zbog svoje povezanosti sa Gazpromom, emisija je primarno usmerena na domaće institucionalne investitore.

Potencijalni kupci uključuju domaće penzione fondove, osiguravajuća društva i banke koje nemaju ograničenja u finansiranju NIS-a. Gujaničić napominje da bi se moglo naći i poneko fizičko lice spremno na ovo ulaganje, ali da to neće biti čest slučaj.

Ova koncentracija obveznica u rukama malog broja investitora mogla bi predstavljati izazov za sekundarno tržište. Gujaničić predviđa da bi trgovina ovim obveznicama na sekundarnom tržištu mogla biti ograničena, što bi moglo uticati na njihovu likvidnost.

Značaj emisije za NIS i domaće tržište kapitala

Iako je ova emisija relativno mala u poređenju sa ukupnom zaduženošću -a (koja iznosi oko 600 miliona evra u bankarskim kreditima), ona predstavlja važan korak ka diversifikaciji izvora finansiranja kompanije. Ovo je posebno značajno s obzirom na izazove sa kojima se suočava zbog svojih ruskih većinskih vlasnika.

Gujaničić sugeriše da bi ova emisija mogla biti testno tržište za . Ako se pokaže uspešnom, kompanija bi u budućnosti mogla razmotriti veće emisije, u zavisnosti od potražnje na domaćem tržištu.

Reprezentativni primer prinosa za investitore

je objavio i reprezentativni primer prinosa za fizičko lice - rezidenta, koji bi investirao 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Uz pretpostavljeni kurs od 117,5 dinara za evro, bruto prihod od kamate za period od pet godina iznosio bi približno 3,8 miliona dinara ili 32.500 evra.

Nakon odbitka provizija i poreskih obaveza, neto prinos bi iznosio oko 3,2 miliona dinara ili 27.185 evra, što predstavlja godišnju neto stopu prinosa od otprilike 5,44%.

Zaključak: Implikacije za NIS i srpsko tržište kapitala

Planirana emisija korporativnih obveznica -a predstavlja značajan korak u razvoju srpskog tržišta kapitala. Dok kompanija traži nove načine finansiranja, ova inicijativa bi mogla postaviti presedan za druge velike srpske kompanije koje razmatraju slične korake u budućnosti.

Uspeh ove emisije mogao bi otvoriti put za veće i učestalije emisije korporativnih obveznica u Srbiji, potencijalno transformišući načine na koje se domaće kompanije finansiraju. Istovremeno, ovo bi moglo pružiti nove prilike za institucionalne investitore na domaćem tržištu, doprinoseći daljem razvoju i sophistikaciji srpskog finansijskog sektora.