Izvor: Biznis.rs | Foto: Shutterstock

Nezaposlenost u Crnoj Gori: Analiza trendova i statistika

Najnoviji podaci Zavoda za zapošljavanje Crne Gore (ZZZ) ukazuju na značajne promene na tržištu rada, sa smanjenjem broja nezaposlenih i porastom novih radnih mesta. Ova analiza pruža sveobuhvatan pregled trenutne situacije i trendova u zapošljavanju u zemlji.

Trenutno stanje nezaposlenosti u Crnoj Gori

Prema informacijama koje je objavio ZZZ, krajem avgusta 2023. godine u Crnoj Gori je bilo približno 32.600 nezaposlenih osoba. Ova cifra predstavlja smanjenje od oko 3% u odnosu na jul iste godine, što ukazuje na pozitivan trend na tržištu rada. Stopa nezaposlenosti je na kraju jula iznosila otprilike 11,07%, što je značajno poboljšanje u poređenju sa istim periodom prethodne godine, kada je bila oko 13,05%.

Ovaj pad stope nezaposlenosti može se pripisati različitim faktorima, uključujući:

  • Povećanu aktivnost u turističkom sektoru tokom letnjih meseci
  • Vladine mere za podsticanje zapošljavanja
  • Postepeni oporavak ekonomije od posledica pandemije COVID-19

Nove mogućnosti zapošljavanja i tržišne dinamike

Zavod za zapošljavanje je od početka godine evidentirao impresivnih 9.160 novozaposlenih osoba. Ovaj podatak svedoči o postepenom oživljavanju tržišta rada i stvaranju novih radnih mesta u različitim sektorima crnogorske ekonomije. Istovremeno, oglašeno je čak 17.440 slobodnih radnih mesta, što ukazuje na rastuću potražnju za radnom snagom.

Ova disproporcija između broja novozaposlenih i oglašenih radnih mesta može se objasniti sledećim faktorima:

  1. Neusklađenost veština: Moguće je da postoji jaz između veština koje poslodavci traže i onih koje nezaposleni poseduju.
  2. Sezonski karakter poslova: Mnoga radna mesta mogu biti sezonskog karaktera, posebno u turističkom sektoru.
  3. Geografska neusklađenost: Slobodna radna mesta možda nisu ravnomerno raspoređena širom zemlje.

Implikacije za crnogorsku ekonomiju i društvo

Smanjenje stope nezaposlenosti, koje predstavlja procenat radno sposobnog stanovništva bez posla, ima značajne pozitivne implikacije za crnogorsku ekonomiju i društvo u celini. Niža nezaposlenost obično dovodi do:

  • Povećane potrošnje i ekonomskog rasta
  • Smanjenja socijalnih davanja i pritiska na državni budžet
  • Poboljšanja opšteg blagostanja i smanjenja socijalne nejednakosti

Međutim, važno je napomenuti da uprkos poboljšanju, stopa nezaposlenosti od 11,07% i dalje predstavlja značajan izazov za crnogorske vlasti i društvo. Potrebni su kontinuirani napori za dalje smanjenje ovog procenta i stvaranje održivog ekonomskog rasta.

Budući izazovi i perspektive

Iako trenutni trendovi ulivaju optimizam, Crna Gora se i dalje suočava sa nekoliko izazova na tržištu rada:

  • Strukturna nezaposlenost: Potrebno je uskladiti obrazovni sistem sa potrebama tržišta rada.
  • Regionalne razlike: Postoji nejednaka distribucija mogućnosti zapošljavanja između urbanih i ruralnih područja.
  • Odliv mozgova: Visokokvalifikovani radnici često traže prilike u inostranstvu.

Za rešavanje ovih izazova, crnogorske vlasti bi mogle razmotriti sledeće mere:

  • Ulaganje u programe prekvalifikacije i dokvalifikacije
  • Podsticanje razvoja preduzetništva i malih i srednjih preduzeća
  • Kreiranje politika za privlačenje stranih investicija u sektore sa visokom dodatom vrednošću

U zaključku, iako najnoviji podaci o nezaposlenosti u Crnoj Gori pokazuju ohrabrujuće trendove, potrebni su kontinuirani napori za dalje unapređenje situacije na tržištu rada. Smanjenje stope nezaposlenosti na 11,07% predstavlja značajan napredak, ali ostaje prostora za poboljšanje kroz ciljane politike i strategije zapošljavanja.