Nezaposlenost mladih u Srbiji predstavlja značajan izazov za društvo i ekonomiju zemlje. Prema najnovijim podacima, skoro petina nezaposlenih u Srbiji su mladi ljudi između 15 i 30 godina starosti, što ukazuje na potrebu za hitnim rešavanjem ovog problema.
Trenutno stanje nezaposlenosti mladih u Srbiji
Istraživanje koje je sprovela Krovna organizacija mladih Srbije pruža detaljan uvid u situaciju na tržištu rada za mlade. Prema Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih za 2024. godinu, u martu 2024. godine bilo je približno 72.000 nezaposlenih mladih osoba, što čini gotovo 19% ukupnog broja nezaposlenih u zemlji.
Ohrabrujuća je činjenica da je u odnosu na prethodnu godinu zabeležen pad nezaposlenosti mladih od oko 4,4%. Još impresivniji je podatak da je od 2014. godine do danas broj nezaposlenih mladih smanjen za približno 124.000. Međutim, ovi pozitivni trendovi ne bi trebalo da zamaskiraju ozbiljnost situacije koja i dalje postoji.
Rodna neravnoteža i obrazovni izazovi
Analiza podataka otkriva značajnu rodnu neravnotežu u nezaposlenosti mladih. Veći broj mladih žena je nezaposlen u poređenju sa muškarcima, sa približno 39.000 nezaposlenih žena naspram 33.000 muškaraca. Ova razlika je posebno izražena u starosnoj grupi od 25 do 29 godina, gde je broj nezaposlenih žena za trećinu veći od broja muškaraca.
Stopa neaktivnosti mladih je takođe zabrinjavajuća, sa 53% mladih koji nisu aktivni na tržištu rada. Iako se ovo delimično može objasniti činjenicom da su mnogi mladi još uvek u procesu obrazovanja, ovaj procenat je znatno viši nego u zemljama Evropske unije, gde je prosek oko 43%.
NEET populacija i tranzicija ka zaposlenju
NEET (NEET) stopa, koja označava procenat mladih koji nisu zaposleni, ne obrazuju se niti su na obuci, iznosila je približno 19% u 2019. godini. Ovaj podatak ukazuje na značajan broj mladih ljudi koji su u riziku od dugoročne nezaposlenosti i socijalne isključenosti.
Posebno zabrinjavajući aspekt je dužina tranzicije od završetka školovanja do pronalaska prvog stabilnog ili zadovoljavajućeg posla. U Srbiji ovaj proces u proseku traje skoro dve godine, tačnije oko 23,4 meseca. Ovako dug period tranzicije može imati ozbiljne posledice na profesionalni razvoj i finansijsku stabilnost mladih ljudi.
Kvalitet zaposlenja i usklađenost sa obrazovanjem
Kada je reč o vrsti radnog angažmana, najveći broj zaposlenih mladih (37%) ima ugovor na neodređeno vreme. Međutim, zabrinjava činjenica da čak 17% mladih radi bez ikakvog ugovora, odnosno "na crno". Ova situacija ih stavlja u izuzetno ranjiv položaj, bez osnovnih radnih prava i zaštite.
Usklađenost posla sa stečenim obrazovanjem predstavlja dodatni izazov. Čak 61% mladih navodi da nisu zaposleni na poziciji za koju su se školovali, dok je samo 21% zaposleno u svojoj struci. Ovo ukazuje na potencijalnu neusklađenost između obrazovnog sistema i potreba tržišta rada.
Izazovi u pronalaženju posla i očekivanja mladih
Vreme potrebno za pronalaženje posla varira, ali većini mladih (58%) koji rade u struci bilo je potrebno manje od godinu dana da se zaposle. Međutim, zabrinjavajuće je da petini mladih treba više od tri godine da pronađu posao u svojoj struci.
Percepcija mladih o faktorima koji utiču na zapošljavanje takođe je problematična. Mnogi veruju da su lična i porodična poznanstva, kao i članstvo u političkim partijama, presudni za dobijanje posla, dok se formalno obrazovanje i radno iskustvo smatraju manje važnim. Ova percepcija može negativno uticati na motivaciju mladih da se obrazuju i stiču radne veštine.
Zaključak i perspektive za budućnost
Uprkos određenim pozitivnim trendovima, nezaposlenost mladih u Srbiji ostaje značajan izazov. Potrebne su sveobuhvatne mere koje će uključivati unapređenje obrazovnog sistema, bolje usklađivanje obrazovnih programa sa potrebama tržišta rada, kao i stvaranje povoljnijeg poslovnog okruženja za zapošljavanje mladih.
Rešavanje problema nezaposlenosti mladih zahteva koordinisani napor države, obrazovnih institucija i privatnog sektora. Samo kroz zajedničko delovanje moguće je stvoriti okruženje u kojem će mladi ljudi u Srbiji moći da ostvare svoje pune potencijale i doprinose ekonomskom razvoju zemlje.