Nedavni pokušaj privatizacije Energo-Zelene, fabrike za preradu životinjskog otpada u Inđiji, završio se neuspehom. Ovaj događaj otvara brojna pitanja o budućnosti kompanije i izazovima u sektoru prerade otpada.
Neuspešna privatizacija Energo-Zelene: Drugi pokušaj bez rezultata
Ministarstvo privrede Republike Srbije nedavno je objavilo da je drugi pokušaj privatizacije Energo-Zelene propao. Ova fabrika, specijalizovana za preradu neškodljivog otpada životinjskog porekla, našla se u centru pažnje zbog svog kompleksnog istorijata i trenutne situacije. Uprkos početnoj ceni od približno 10,2 miliona evra za 100% kapitala, nije bilo zainteresovanih kupaca.
Postupak privatizacije, koji je započeo 7. avgusta 2024. godine, bio je otvoren za domaća pravna lica koja ispunjavaju određene uslove. Jedan od ključnih zahteva bio je da potencijalni kupac ima registrovanu pretežnu delatnost prerade i konzervisanja mesa (šifra 1011) pre 31. decembra 2023. godine. Međutim, do isteka roka 28. avgusta, nijedna prijava nije stigla na adresu Komisije za sprovođenje postupka.
Istorijat kompanije i arbitražni postupak
Energo-Zelena je postala poznata široj javnosti 2014. godine, kada je zajedno sa svojim tadašnjim belgijskim akcionarom, kompanijom Zelena N.V., pokrenula arbitražni postupak protiv Srbije. Ovaj spor je pokrenut pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova u Vašingtonu (ICSID).
Kompanija je tvrdila da je pretrpela značajne gubitke i štetu tokom svog poslovanja u Srbiji. Kao glavni razlog naveli su niz navodnih nedozvoljenih radnji i propusta od strane nadležnih organa Republike Srbije. Energo-Zelena je istakla da je u postrojenje u Inđiji uložila oko 21,5 miliona evra i zaposlila više od 40 radnika, ali da se suočila sa onim što su opisali kao "diskriminaciju" i "nespremnost srpske Vlade da poštuje sopstvene propise".
Trenutno stanje i finansijski rezultati
Situacija se značajno promenila 2019. godine kada je država Srbija preuzela 100% vlasništva nad Energo-Zelenom. Od tada, kompanija je nastavila sa poslovanjem, ali sa mešovitim rezultatima. Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, Energo-Zelena je u 2023. godini ostvarila prihod od približno 4 miliona evra. Iako je ovaj rezultat predstavljao blago poboljšanje u odnosu na prethodne dve godine, nije bio dovoljan da kompanija završi godinu sa profitom.
Ovakvi finansijski rezultati postavljaju pitanje o dugoročnoj održivosti poslovanja Energo-Zelene u trenutnom obliku. Stručnjaci u oblasti upravljanja otpadom ističu da je sektor prerade životinjskog otpada izuzetno važan za ekološku bezbednost i javno zdravlje, ali da istovremeno zahteva značajna ulaganja i stručno upravljanje.
Širi kontekst privatizacije državnih preduzeća
Neuspeh privatizacije Energo-Zelene nije izolovan slučaj. Nedavno je i pokušaj prodaje novinsko-izdavačkog preduzeća (NIP) Borba takođe proglašen neuspešnim. Ovi slučajevi ukazuju na šire izazove sa kojima se suočava proces privatizacije državnih preduzeća u Srbiji.
Trenutno je u toku javni poziv za prodaju kapitala Jugoslovenskog rečnog brodarstva (JRB). Država je za ovo preduzeće odredila početnu cenu od oko 21,8 miliona evra, što je približno 7 miliona evra manje u odnosu na prethodni, povučeni javni poziv iz jula meseca. Ovaj potez ukazuje na spremnost države da prilagodi svoje strategije kako bi privukla potencijalne investitore.
Budućnost Energo-Zelene i sektora prerade otpada
Neuspeh privatizacije Energo-Zelene otvara pitanje o budućnosti ove kompanije i celokupnog sektora prerade životinjskog otpada u Srbiji. Stručnjaci ističu nekoliko mogućih scenarija:
- Nastavak poslovanja u državnom vlasništvu uz potencijalno restrukturiranje
- Novi pokušaj privatizacije sa izmenjenim uslovima
- Strateško partnerstvo sa domaćim ili stranim investitorima
- Integracija u širi sistem upravljanja otpadom na nacionalnom nivou
Svaka od ovih opcija nosi svoje izazove i mogućnosti. Ključno pitanje ostaje kako osigurati efikasno i ekološki odgovorno upravljanje preradom životinjskog otpada, uz istovremeno postizanje finansijske održivosti.
U zaključku, slučaj privatizacije Energo-Zelene ilustruje kompleksnost procesa transformacije državnih preduzeća u Srbiji. Dok se traže rešenja za budućnost ove kompanije, ostaje jasno da sektor prerade životinjskog otpada zahteva pažljivo planiranje i strateški pristup kako bi se osigurala njegova dugoročna održivost i doprinos ekološkoj bezbednosti zemlje.