U svetlu rastućeg interesovanja stranaca za poslovanje u Srbiji, posebno nakon izbijanja sukoba u Ukrajini, pitanje nerezidentnih računa postaje sve aktuelnije. Ovaj članak pruža sveobuhvatan pregled procesa otvaranja i vođenja bankovnih računa za nerezidente u Srbiji, uključujući zakonske okvire, izazove i procedure.
Zakonski okvir za nerezidentne račune u Srbiji
Zakon o deviznom poslovanju predstavlja temelj regulacije nerezidentnih računa u Srbiji. Ovaj zakon omogućava stranim državljanima i kompanijama da bez ograničenja otvaraju račune za držanje deviza i dinara u srpskim bankama. Narodna banka Srbije (NBS) dodatno razrađuje uslove pod kojima banke mogu otvarati i voditi ove račune.
Međutim, praktična primena ovih propisa često nailazi na prepreke. Banke ponekad oklijevaju da otvore nerezidentne račune zbog složenih zahteva vezanih za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma. Ovi propisi često zahtevaju rigorozne provere identiteta i porekla sredstava, što može rezultirati dugotrajnim procedurama ili čak odbijanjem otvaranja računa.
Geopolitička situacija, posebno sukob u Ukrajini i sankcije protiv Rusije, dodatno je zakomplikovala proces otvaranja i vođenja nerezidentnih računa. Ovo se naročito odnosi na državljane Rusije ili kompanije sa ruskim kapitalom, za koje su uslovi postali znatno restriktivniji, a platni promet sa Rusijom u nekim slučajevima potpuno obustavljen.
Vrste nerezidentnih računa
Nerezidentni računi u Srbiji mogu biti devizni ili dinarski, a oba tipa se dalje klasifikuju kao tekući ili depozitni:
- Devizni računi: Namenjeni su za vođenje deviznih sredstava i mogu biti otvoreni za tekuće transakcije ili depozite.
- Dinarski računi: Otvaraju se za transakcije dinarskih sredstava nerezidenata i takođe mogu biti tekući ili depozitni.
Tekući računi se koriste za svakodnevne poslovne transakcije, poput uplata, isplata, plaćanja dobavljačima ili primanja uplata. S druge strane, depozitni računi se otvaraju na osnovu ugovora o depozitu i mogu biti po viđenju ili oročeni, sa otkaznim rokom ili bez njega. Ovi računi se obično koriste za štednju ili kao sigurnosni depozit u poslovnim aranžmanima.
Interesantna opcija za nerezidente je mogućnost otvaranja zajedničkog tekućeg ili depozitnog računa, gde više osoba može biti vlasnik računa. Ovo je posebno korisno za poslovne partnere ili članove porodice koji žele da dele pristup sredstvima.
Proces otvaranja nerezidentnog računa
Otvaranje nerezidentnog računa u Srbiji zahteva podnošenje pisanog zahteva banci, uz prilaganje odgovarajuće dokumentacije. Ključni preduslov je pribavljanje nerezidentnog PIB-a, iako to nije zakonska obaveza za fizička lica.
Važno je napomenuti da, iako Odluka NBS o otvaranju i vođenju računa nerezidenata ne propisuje obavezu prethodnog pribavljanja nerezidentnog PIB-a, banke u praksi često to zahtevaju. Ovo je posebno izraženo ako procenjuju da je to potrebno na osnovu svrhe računa.
Za pravna lica, obaveza pribavljanja PIB-a je zakonski propisana. Stoga je neophodno najpre pribaviti PIB, a tek potom podneti zahtev za otvaranje računa u banci.
Specifičnosti nerezidentnog PIB-a
Nerezidentni PIB se izdaje licima koja obavljaju određene vrste poslova u Srbiji, kao što su:
- Poslovanje preko nerezidentnih računa
- Učestvovanje u investicijama
- Obavljanje drugih aktivnosti koje podležu oporezivanju u Srbiji
Ovaj broj je ključan za identifikaciju nerezidenta u poreskom sistemu Srbije i praćenje njegovih poreskih obaveza. Iako zakon ne nalaže obavezu otvaranja nerezidentnog računa u svim situacijama, postoje određeni slučajevi kada je to neophodno, poput trgovanja hartijama od vrednosti na srpskom tržištu kapitala.
Transfer dobiti i kapitalni poslovi
Jedan od najvažnijih aspekata poslovanja nerezidenata u Srbiji je sloboda transfera dobiti ostvarene u zemlji na njihove račune u inostranstvu. Ovaj proces je relativno jednostavan i omogućava nerezidentima da efikasno prenose sredstva zarađena kroz poslovne aktivnosti u Srbiji.
Međutim, situacija je drugačija kada su u pitanju plaćanja po osnovu kapitalnih poslova, kao što je prodaja udela u rezidentnom pravnom licu. U ovim slučajevima, plaćanja moraju biti izvršena na dinarski nerezidentni račun otvoren kod banke u Srbiji. Ovo pravilo je važno za kontrolu kapitalnih tokova i osiguranje da se sve transakcije odvijaju u skladu sa lokalnim zakonodavstvom.
Iznošenje sredstava i poreske obaveze
Prilikom prenosa sredstava sa nerezidentnog računa u inostranstvo, nerezident je u određenim slučajevima obavezan da pribavi potvrdu od Poreske uprave Republike Srbije da su sve obaveze izmirene. Ovo je propisano Zakonom o deviznom poslovanju i posebno se odnosi na situacije kada se prenose sredstva ostvarena obavljanjem poslovnih aktivnosti u Srbiji.
Postoje, međutim, i izuzeci od ove obaveze. Na primer, kada se vrši prenos sredstava sa štednog deviznog i dinarskog računa nerezidenta, ili kada strana banka drži sredstva na računu kod banke u Srbiji, prenos se može izvršiti bez pribavljanja potvrde.
U svim ostalim slučajevima, nerezidentna pravna i fizička lica moraju pribaviti potvrdu o izmirenim poreskim obavezama pre nego što izvrše prenos sredstava u inostranstvo. Ova potvrda se izdaje nakon što se utvrdi da su sve poreske obaveze koje proističu iz poslovanja u Srbiji u potpunosti izmirene.
Gašenje nerezidentnog računa
Nerezidentni račun može biti ugašen na dva načina: na zahtev nerezidenta ili automatski kada nerezident prestane da postoji kao pravni subjekt. Proces gašenja računa zahteva podnošenje pisanog zahteva banci, u kojem se navode detalji o računu koji se zatvara i drugi relevantni podaci.
Ovaj proces je važan korak u završetku poslovnih aktivnosti nerezidenta u Srbiji i zahteva pažljivo planiranje kako bi se osiguralo da su sve obaveze izmirene i da je transfer preostalih sredstava izvršen u skladu sa zakonom.
U zaključku, otvaranje i vođenje nerezidentnih računa u Srbiji predstavlja složen proces koji zahteva pažljivo razumevanje lokalnih propisa i bankarskih procedura. Uprkos izazovima, ovi računi pružaju stranim državljanima i kompanijama važan alat za poslovanje u Srbiji, omogućavajući im da efikasno upravljaju svojim finansijama i obavljaju poslovne aktivnosti u skladu sa lokalnim zakonodavstvom.