Nepravilnosti u obračunu zarada predstavljaju značajan problem u srpskoj privredi, sa dalekosežnim posledicama po radnike i državni budžet. Ova praksa uključuje različite oblike kršenja zakona, od isplate dela plate "na ruke" do neplaćanja prekovremenog rada.
Rasprostranjenost nepravilnosti u obračunu zarada
Predsednik DRI i generalni državni revizor Duško Pejović nedavno je ukazao na učestalu pojavu nepravilnog iskazivanja prihoda i rashoda u finansijskim izveštajima kompanija. Ovo se posebno odnosi na oblasti javnih nabavki i obračuna plata. Poreska savetnica Zvezdana Pisarević detaljnije objašnjava manifestacije ovih nepravilnosti.
Isplata minimalca na račun uz dodatnu isplatu "na ruke" predstavlja jednu od najčešćih praksi. Ovim postupkom, poslodavci plaćaju poreze i doprinose samo na minimalni iznos, dok se ostatak isplaćuje u gotovini, bez ikakvih poreskih obaveza. Ova praksa višestruko oštećuje državu i radnike, koji ostaju uskraćeni za adekvatne penzije u budućnosti.
Posledice nepravilnosti u obračunu zarada
Ovakvo postupanje ima dalekosežne posledice. Radnici su direktno oštećeni, jer im se uskraćuje budućnost kroz minimalne penzije. Država pokušava da reši ovaj problem povremenim isplatama pomoći penzionerima, ali to nije dugoročno rešenje. Pisarević ističe da bi efikasnije rešenje bilo pooštravanje kontrola inspekcije rada.
Dodatni problem predstavlja praksa probnog rada, koji neki poslodavci koriste kao izgovor za neplaćeni rad. Iako Zakon o radu predviđa instituciju probnog rada, ne postoji mogućnost da takav rad bude neplaćen. Međutim, mnogi poslodavci zloupotrebljavaju ovu situaciju, ne prijavljujući radnike na osiguranje tokom ovog perioda.
Oblici kršenja zakona pri obračunu zarada
Neisplaćivanje prekovremenog rada je još jedan čest oblik kršenja zakona. Mnoge firme očekuju od radnika da rade duže od osam sati dnevno bez dodatne naknade. Prekovremeni rad bi trebalo da se plaća 26% više od osnovne satnice, ali se ovo često ignoriše.
Slična situacija je i sa radom na državni praznik, koji bi trebalo da se plaća 110% više od osnovne satnice. Međutim, mnogi poslodavci tretiraju ovaj rad kao redovan, bez dodatne naknade.
Noćni rad je takođe često nepravilno obračunat. Zakon predviđa dodatak od 26% na osnovnu satnicu za noćni rad, osim ako nije drugačije definisano strukturom zarade. Pisarević navodi primer radnika na pumpi u Kragujevcu, gde se noćni rad ne obračunava pravilno, što rezultira značajnim finansijskim gubitkom za radnika.
Evidencija radnog vremena i siva ekonomija
Problem evidencije prisustva zaposlenih na poslu je široko rasprostranjen. Iako Zakon o evidencijama u oblasti rada predviđa obavezu vođenja evidencije radnog vremena i prekovremenog rada, mnoge firme to ne praktikuju. Pisarević predlaže uvođenje obaveznog elektronskog evidentiranja radnog vremena kao potencijalno rešenje, iako izražava zabrinutost da bi i ovaj sistem mogao biti zloupotrebljen.
Sve ove nepravilnosti dovode do netačnih finansijskih podataka o poslovanju firmi. Troškovi zarada zaposlenih prikazuju se manjim nego što stvarno jesu, dok se istovremeno ne isplaćuju svi radni sati. Ovo stvara privid dobitka za firmu, ali zapravo predstavlja poslovanje u zoni sive ekonomije.
Predložena rešenja za unapređenje sistema obračuna zarada
Pisarević predlaže nekoliko rešenja za unapređenje sistema obračuna zarada:
- Češće i detaljnije kontrole inspekcije rada, posebno van redovnog radnog vremena
- Provera evidencije prekovremenog rada i njegove isplate
- Uvođenje obaveznog elektronskog evidentiranja radnog vremena
- Strožije kazne za poslodavce koji krše zakon
Implementacija ovih mera bi mogla dovesti do značajnog poboljšanja u oblasti obračuna zarada. Time bi se povećali prihodi države od poreza i doprinosa, a radnici bi imali veću sigurnost i bolje uslove rada.
U zaključku, problem nepravilnosti u obračunu zarada u Srbiji zahteva sistemski pristup i odlučnu akciju. Samo kroz kombinaciju strožih kontrola, edukacije poslodavaca i radnika, te unapređenja zakonskog okvira, moguće je stvoriti pravedniji i efikasniji sistem obračuna zarada koji će koristiti i radnicima i državi.