Nemačka je nedavno proširila svoje granične kontrole na sve kopnene granice, što predstavlja značajnu promenu u politici i izaziva zabrinutost širom Evrope. Ova odluka ima dalekosežne implikacije za Šengenski prostor i slobodno kretanje unutar Evropske unije.
Proširenje graničnih kontrola u Nemačkoj
Od ponedeljka, nemačke vlasti su započele sveobuhvatnu kontrolu svih kopnenih granica zemlje. Ova mera predstavlja značajno proširenje prethodne prakse, koja je uključivala provere samo na istočnim i južnim granicama. Nove kontrole će se primenjivati na severnim i zapadnim granicama, uključujući prelaze sa Danskom, Holandijom, Belgijom, Luksemburgom i Francuskom, i planirano je da traju najmanje šest meseci.
Ova odluka je izazvala različite reakcije među evropskim liderima. Polski premijer Donald Tusk izrazio je zabrinutost da bi ovakve mere mogle ugroziti ceo šengenski sistem. Tusk je upozorio da bi nove granične kontrole mogle dovesti do poremećaja u kretanju ljudi i robe, što bi moglo imati značajne ekonomske i socijalne posledice za region.
Uticaj na Šengenski sporazum
Šengenski prostor, koji obuhvata 29 evropskih zemalja, predstavlja zonu bez unutrašnjih graničnih kontrola. Nemačka, koja se nalazi u središtu ovog prostora, svojom odlukom dovodi u pitanje osnovne principe ovog sporazuma. Prema pravilima, unutrašnje granične kontrole u Šengenskom prostoru trebalo bi da se sprovode samo pod određenim, strogo definisanim uslovima.
Međutim, države članice imaju diskreciono pravo da same odlučuju da li su ti uslovi ispunjeni, uz obavezu da o tome obaveste Evropsku komisiju. Iako EU ima mogućnost da izda ukor zbog takvih kontrola, to se do sada nije dogodilo. Umesto toga, EU obično naglašava da bi granične kontrole trebalo da budu "poslednja opcija".
Trend pojačanih graničnih kontrola u Evropi
Nemačka nije usamljena u svojoj odluci da pojača granične kontrole. Trenutno, osam drugih članica Šengena sprovodi unutrašnje granične provere. Od 2006. godine, izdato je čak 441 obaveštenje o merama kontrole u šengenskim državama, pri čemu Francuska prednjači u ovoj praksi.
Razlozi za uvođenje ovih kontrola variraju, ali najčešće uključuju:
- Pretnju od terorizma
- Pritisak migracija
- Rizik od špijunaže
- Bezbednosne mere tokom velikih sportskih događaja
Nemačka je još od 2015. godine kontrolisala svoju granicu sa Austrijom, navodeći kao razlog želju da smanji rizik od terorizma i broj azilanata koji ulaze u zemlju. Slično tome, Austrija kontroliše svoje granice sa Slovačkom, Češkom, Mađarskom i Slovenijom, koristeći iste argumente.
Specifičnosti novih graničnih kontrola
Nove kontrole će se razlikovati u zavisnosti od lokacije. Na primer, provere između južne nemačke pokrajine Bavarske i Austrije biće ograničene na vizuelne i nasumične provere na auto-putevima. To znači da neće svi putnici morati da pokazuju pasoše; umesto toga, samo vozila koja deluju sumnjivo biće izdvojena iz saobraćaja za detaljniju proveru.
Statistički podaci savezne policije pokazuju da je između januara i jula 2024. godine, približno 34.000 ljudi pokušalo da uđe u Nemačku, od čega je oko 17.000 odbijeno direktno na granici. Ostali su pušteni i procesuirani u skladu sa važećim propisima.
Izazovi u sprovođenju graničnih kontrola
Uprkos odlučnosti vlasti da pojačaju granične kontrole, javljaju se i praktični izazovi u sprovođenju ovih mera. Jedan nemački sindikat policije izrazio je zabrinutost da policija nema dovoljno osoblja za dosledne provere na sporednim putevima. Prema njihovim procenama, snage su već preopterećene, a za efikasno obavljanje kontrolnih dužnosti potrebno je dodatnih 5.000 policajaca.
Ovaj nedostatak resursa otvara pitanje efikasnosti novih mera i mogućnosti da se one dosledno sprovode na svim graničnim prelazima. Takođe, postavlja se pitanje kako će ovo uticati na svakodnevni život građana koji žive u pograničnim područjima i redovno prelaze granicu zbog posla ili drugih obaveza.
Zaključak: Budućnost slobodnog kretanja u Evropi
Odluka Nemačke da proširi granične kontrole predstavlja značajan izazov za koncept slobodnog kretanja unutar Šengenskog prostora. Dok vlasti tvrde da su ove mere neophodne za suočavanje sa bezbednosnim izazovima i kontrolom migracija, kritičari upozoravaju na potencijalne negativne posledice po evropsko jedinstvo i ekonomsku saradnju. Budućnost Šengenskog sporazuma i slobodnog kretanja u Evropi ostaje neizvesna, dok se države članice bore da balansiraju između nacionalne bezbednosti i principa otvorenih granica.