Nedavna studija Nemačkog ekonomskog instituta (IW) otkriva zabrinjavajući trend u finansiranju nemačkog olimpijskog sporta. Uprkos značajnom povećanju ulaganja, rezultati na Letnjim olimpijskim igrama u Parizu 2024. godine bili su razočaravajući, što ukazuje na potrebu za temeljnom reformom sistema finansiranja.
Rastući troškovi za finansiranje sporta bez odgovarajućih rezultata
Istraživanje IW-a, naslovljeno "Olimpijada: Više novca, manje dobitka", ukazuje na alarmantnu situaciju u nemačkom sportu. Savezna vlada je značajno povećala ulaganja u elitni sport tokom protekle decenije, sa 44 miliona evra na gotovo 60 miliona evra godišnje, nakon prilagođavanja inflaciji. Međutim, ovo povećanje nije rezultiralo proporcionalnim poboljšanjem sportskih dostignuća.
Analiza troškova po osvojenoj olimpijskoj medalji otkriva zabrinjavajući trend. Za Olimpijske igre u Rio de Žaneiru 2016. godine, savezna vlada je uložila približno 2,2 miliona evra po medalji. Ovaj iznos je porastao na oko 3,2 miliona evra za Igre u Tokiju 2020. godine, da bi dostigao vrhunac od približno 3,7 miliona evra po medalji na Igrama u Parizu 2024. godine.
Razočaravajući rezultati na Olimpijskim igrama u Parizu
Nemački olimpijski tim je na Igrama u Parizu ostvario najlošiji rezultat od ujedinjenja zemlje 1989. godine. Sa ukupno 33 medalje - 12 zlatnih, 13 srebrnih i 8 bronzanih - Nemačka se našla tek na desetom mestu u ukupnom poretku. Ovaj rezultat je posebno poražavajući s obzirom na značajna ulaganja i očekivanja.
Ekonomisti IW-a ističu nekoliko ključnih problema u trenutnom sistemu finansiranja:
- Nedovoljna centralizacija sredstava
- Preveliki broj učesnika u procesu odlučivanja
- Neadekvatna koncentracija resursa na perspektivne discipline
- Neefikasna promocija mladih talenata
Primer neefikasnosti: Atletski savez Nemačke
Kao ilustraciju problema, autori studije navode primer Nemačkog atletskog saveza. Ova organizacija je u periodu od 2021. do 2023. godine primila više od 30 miliona evra, što je više od bilo kog drugog sportskog saveza. Uprkos ovom značajnom ulaganju, nemački atletičari su na Olimpijskim igrama u Parizu osvojili samo četiri medalje.
Ovaj primer jasno pokazuje nesrazmeru između uloženih sredstava i postignutih rezultata, što ukazuje na potrebu za temeljnom revizijom sistema finansiranja i upravljanja sportskim resursima.
Strukturni problemi u nemačkom sportskom sistemu
Ekonomistkinja IW-a, Melinda Fremerei, ističe da je nemačko finansiranje sporta neefikasno i ne uspeva da postigne svoj dugoročni cilj jačanja elitnog sporta. Njen kolega, Simon Gerards Iglesias, dodaje da Nemačka, kao najveća evropska ekonomija i najmnogoljudnija zemlja, sebe potcenjuje u ovom aspektu.
Iglesias upoređuje probleme u finansiranju sporta sa širim ekonomskim izazovima, navodeći da "prečesto birokratija smanjuje tačnost vladinih mera". Ova opservacija ukazuje na potrebu za sveobuhvatnom reformom ne samo sportskog sistema, već i šireg administrativnog aparata koji upravlja javnim sredstvima.
Metodologija istraživanja i dodatni nalazi
Autori studije su koristili podatke o trogodišnjem finansiranju sportskih udruženja za izračunavanje saveznih grantova po medalji. U obzir su uzeli i ovogodišnje nagrade za osvojene medalje:
- 20.000 evra za zlatnu medalju
- 15.000 evra za srebrnu medalju
- 10.000 evra za bronzanu medalju
Ovi iznosi, iako značajni za pojedinačne sportiste, predstavljaju samo mali deo ukupnih ulaganja u sportski sistem. Većina sredstava se troši na infrastrukturu, treninge i administrativne troškove, što dodatno naglašava potrebu za efikasnijim upravljanjem resursima.
Potreba za reformom i budući izazovi
Studija IW-a jasno ukazuje na hitnu potrebu za reformom sistema finansiranja sporta u Nemačkoj. Ključni izazovi uključuju:
- Poboljšanje centralizacije i koordinacije resursa
- Fokusiranje na discipline sa najvećim potencijalom za uspeh
- Unapređenje sistema identifikacije i razvoja mladih talenata
- Smanjenje birokratskih prepreka i povećanje efikasnosti u donošenju odluka
Rešavanje ovih izazova zahteva sveobuhvatan pristup koji uključuje sve relevantne aktere - od sportskih saveza i vladinih agencija do samih sportista i trenera.
U zaključku, studija Nemačkog ekonomskog instituta pruža kritičan uvid u trenutno stanje finansiranja sporta u Nemačkoj. Uprkos značajnim ulaganjima, rezultati na međunarodnim takmičenjima, posebno na Olimpijskim igrama, nisu u skladu sa očekivanjima. Ovo ukazuje na potrebu za temeljnom reformom sistema kako bi se osigurala efikasnija upotreba resursa i poboljšali sportski rezultati u budućnosti.