Nedavna odluka NBS o ograničenju kamatnih stopa na stambene kredite izazvala je značajne reakcije u finansijskom sektoru Srbije. Ova mera, koja je iznenadila mnoge stručnjake, predstavlja značajan zaokret u monetarnoj politici zemlje i ima dalekosežne implikacije za građane i banke.
Neočekivani zaokret u monetarnoj politici NBS
Kamatne stope na stambene kredite postale su središnja tema finansijskih rasprava u Srbiji nakon što je NBS donela odluku o njihovom privremenom ograničenju. Ova odluka je izazvala iznenađenje među stručnjacima, posebno jer je centralna banka prethodno odbacila mogućnost korišćenja administrativnih mera u ovom domenu.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Đorđe Đukić, u razgovoru za Biznis.rs, ocenio je da ovakav potez odstupa od principa konzistentnog vođenja monetarne politike. On naglašava da je doslednost u donošenju odluka ključna za poverenje u centralnu banku, bilo da se radi o kamatnoj politici ili drugim merama.
Detalji odluke i njen uticaj na građane
Odluka NBS o ograničenju kamatnih stopa odnosi se na stambene kredite fizičkih lica vrednosti do 200.000 evra, odobrene zaključno sa 30. julom 2022. godine. U narednih 15 meseci, nominalna kamatna stopa na ove kredite ne može premašiti 4,08%.
Ova mera će nesumnjivo doneti finansijsko olakšanje građanima koji su se zadužili stambenim kreditima. Međutim, profesor Đukić upozorava da je ovo odluka selektivnog karaktera, koja se odnosi samo na određenu grupu korisnika kredita. On ističe da se selektivne odluke često pokazuju kao problematične, jer mere monetarne politike treba da obuhvate celokupno finansijsko tržište kako bi svi akteri prilagodili svoje ponašanje.
Uticaj na bankarsko poslovanje i tržišne reakcije
Odluka NBS će neizbežno uticati na planirane poslovne rezultate banaka. Međutim, profesor Đukić ukazuje na činjenicu da tržište ima svoje mehanizme za suočavanje sa ovakvim izazovima.
Regulatori često ne mogu administrativnim merama da kontrolišu tržišne aktere, jer oni uvek pronalaze alternativne načine za uvećanje prihoda i očuvanje projektovane stope profita. Ovo pravilo važi i za banke, koje će, prema rečima profesora Đukića, tražiti kanale da deo troškova prebace na klijente gde god je to moguće.
Konkretni primeri i efekti ograničenja kamatnih stopa
NBS je objavila reprezentativan primer kredita da bi ilustrovala efekte ove mere. Za kredit od 100.000 evra odobren 1. decembra 2021. godine, sa nominalnom kamatnom stopom od 6M EURIBOR + 3%, na period otplate od 25 godina, primena ograničenja nominalne kamatne stope na nivo od 4,08% rezultirala bi smanjenjem mesečne rate sa približno 694 na 532 evra, što predstavlja uštedu od oko 23%.
Nivo nominalne stope od 4,08% određen je na osnovu prosečne ponderisane kamatne stope sa stanjem na dan 31. jula 2022. godine, uvećane za 30%. Ovaj pristup sličan je rešenju koje je već na snazi u Hrvatskoj, gde od 1. jula važi limit na kamate od 3,73%.
Regionalna perspektiva i slične mere
Hrvatska narodna banka propisala je da najviša dopuštena kamatna stopa na stambene kredite ne sme biti viša od prosečne ponderisane kamatne stope na dan 1. juna 2023. godine, uvećane za trećinu. Ovo rešenje je veoma slično pristupu koji je usvojila NBS.
U Bosni i Hercegovini, entitetske agencije za bankarstvo su još prošle godine usvojile odluke o zaštiti korisnika kredita od rasta kamata. Prema tim odlukama, svaka banka koja želi da poveća kamatu za više od dva procentna poena mora iz svoje dobiti da izdvoji dodatna sredstva na ime kreditnog rizika.
Zaključna razmatranja o ograničenju kamatnih stopa
Odluka NBS o ograničenju kamatnih stopa na stambene kredite predstavlja značajan potez u monetarnoj politici Srbije. Iako će ova mera doneti olakšanje mnogim građanima, njen selektivni karakter i potencijalni uticaj na bankarski sektor izazivaju određene nedoumice. Budući razvoj situacije na finansijskom tržištu Srbije zavisiće od toga kako će banke i drugi tržišni akteri reagovati na ovo ograničenje kamatnih stopa, kao i od eventualnih dodatnih mera koje bi NBS mogla da preduzme u budućnosti.