Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Goran Vesić, najavio je formiranje radne grupe za nadzor Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), poznatijeg kao katastar. Ova odluka izazvala je različite reakcije i podigla pitanja o efikasnosti i transparentnosti rada katastra.
Formiranje radne grupe za nadzor RGZ-a
Ministar Vesić je potpisao rešenje o obrazovanju radne grupe koja će sprovoditi nadzor nad radom RGZ-a. Grupa će započeti svoj rad početkom naredne nedelje, a nadzor će se obavljati u periodu od 16. septembra do 16. oktobra 2024. godine. Ovo predstavlja značajan korak u pokušaju unapređenja rada katastra i rešavanja dugogodišnjih problema.
Nakon završetka nadzora, radna grupa je dužna da do 1. decembra 2024. godine dostavi izveštaj o izvršenom nadzoru sa predlogom mera. Ovaj izveštaj će biti razmatran na sednici Vlade, nakon čega će ministar Vesić upoznati javnost sa njegovim sadržajem i predloženim merama. Ova transparentnost u procesu nadzora mogla bi doprineti većem poverenju građana u rad institucija.
Reakcije RGZ-a na formiranje radne grupe
RGZ je reagovao na najavu ministra Vesića, izražavajući zabrinutost zbog nedostatka konkretnih informacija o ciljevima radne grupe i imenima njenih članova. Iz katastra smatraju da je ova grupa više zamišljena kao sredstvo pritiska nego kao stručni organ. Ova reakcija ukazuje na potencijalne tenzije između ministarstva i RGZ-a, što bi moglo uticati na efikasnost nadzora.
Katastar je istakao da informacije o nadzoru dobijaju isključivo iz medija, jer im se ministar nije direktno obratio. Ovo ukazuje na nedostatak komunikacije između ključnih aktera u procesu reforme katastra, što bi moglo otežati implementaciju predloženih mera.
Trenutno stanje i napredak u radu katastra
RGZ je početkom meseca objavio podatke o smanjenju broja zaostalih predmeta u sistemu. Prema njihovim navodima, ukupan broj zaostalih predmeta je smanjen sa približno 417.000 na oko 365.000 u roku od godinu dana, što predstavlja značajan napredak. Međutim, i dalje postoji veliki broj nerešenih predmeta, što ukazuje na potrebu za daljim unapređenjem efikasnosti rada katastra.
Od ukupnog broja zaostalih predmeta, skoro 115.000 je već rešeno i čeka na datum konačnosti, dok oko 103.000 predmeta čeka rešavanje prethodnih zahteva. Broj aktivnih predmeta koje sistem može rešavati trenutno iznosi približno 148.000. Važno je napomenuti da srpski katastarski sistem godišnje rešava više od milion upravnih predmeta, što ukazuje na obim posla sa kojim se RGZ suočava.
Poziv građanima i mere za poboljšanje rada katastra
Ministar Vesić je pozvao građane koji imaju primedbe na postupanje ili na nepoštovanje rokova pred RGZ-om da dostave informacije sa dokazima na zvaničnu mejl adresu ministarstva. Ova inicijativa ima za cilj da poveća transparentnost i omogući građanima da aktivno učestvuju u procesu unapređenja rada katastra.
Svaki zahtev će biti prosleđen RGZ-u uz upozorenje na zakonsku odgovornost ukoliko se zahtevi stranaka ne rešavaju u rokovima predviđenim Zakonom o upravnom postupku. Ova mera bi trebalo da podstakne efikasnije rešavanje predmeta i poboljša kvalitet usluga koje katastar pruža građanima.
U zaključku, formiranje radne grupe za nadzor RGZ-a predstavlja važan korak u procesu reforme katastra u Srbiji. Iako postoje određene tenzije između ministarstva i RGZ-a, ova inicijativa ima potencijal da unapredi rad katastra i poveća zadovoljstvo građana uslugama koje ova institucija pruža. Uspeh ove mere će u velikoj meri zavisiti od kvaliteta nadzora, transparentnosti procesa i sposobnosti svih uključenih strana da konstruktivno sarađuju u cilju unapređenja rada Republičkog geodetskog zavoda.