Regulatorno telo za elektronske medije (REM) nedavno je pokrenulo značajan proces koji će oblikovati budućnost televizijskog emitovanja u Srbiji. Ovaj potez otvara brojna pitanja o uticaju nacionalnih frekvencija na medijsko tržište i poslovne mogućnosti televizijskih kuća.
Konkurs za nacionalne TV frekvencije: Nova era srpskog emitovanja
Sredinom aprila, REM je objavio javni konkurs za dodelu nacionalnih televizijskih i radio frekvencija. Ovaj potez označava prekretnicu u srpskom medijskom prostoru, s obzirom na to da ističu desetogodišnje dozvole trenutnim nosiocima nacionalnih frekvencija - televizijama Pink, Happy, Prva i B92.
Interesantno je da je konkurs raspisan za četiri televizijske i četiri radio dozvole, izostavljajući petu TV dozvolu koju je ranije koristila televizija Avala. Ovo je izazvalo određene kontroverze u stručnoj javnosti, posebno imajući u vidu da su televizije N1 i Nova S već najavile svoje učešće na konkursu.
Značaj nacionalne frekvencije: Između uticaja i profita
Nacionalna frekvencija predstavlja svojevrsni zlatni graal za televizijske kuće, nudeći istovremeno veći uticaj na javno mnjenje i potencijal za značajnije prihode kroz marketing. Međutim, ova privilegija dolazi sa određenom cenom.
Dr Saša Mirković, bivši generalni direktor RTV B92, objašnjava: "Nacionalno pokrivanje je od suštinskog značaja za određene televizije. Njihov poslovni model se zasniva na masovnoj gledanosti i prihodima od oglašivača, ali i naknadama od kablovskih operatera. Međutim, ovo takođe podrazumeva i znatno veće kadrovske, programske i tehničke troškove."
Digitalizacija: Novo poglavlje u TV emitovanju
Digitalizacija TV signala, sprovedena juna 2015. godine, donela je značajne promene u strukturi TV emitovanja. Formalno je ukinula lokalne emitere, s obzirom na to da digitalni multipleksi pokrivaju isključivo regione. Ova tehnološka revolucija otvorila je nove mogućnosti, ali i izazove za televizijske kuće.
Višnja Aranđelović, članica Saveta REM-a, ističe: "Očekivali smo da će digitalizacija omogućiti više mesta za televizije sa nacionalnom pokrivenošću, ali smo paradoksalno došli u situaciju da raspisujemo konkurs za manji broj televizija nego u eri analognog signala."
Ekonomski aspekti nacionalnog emitovanja
Finansijski aspekt nacionalnog emitovanja je kompleksan. Pored naknada REM-u i ETV-u, televizije moraju plaćati i značajne naknade za autorska prava. Tržište oglašavanja u Srbiji, prema nekim procenama, vredi oko 180 miliona evra, pri čemu najveći deo ovog kolača pripada nacionalnim emiterima.
Uprkos visokim troškovima, Aranđelović smatra da je televizija isplativ biznis: "Ko ima televiziju, ima i uticaj u društvu. Čvrsto verujem da je danas isplativije pokrenuti televiziju nego osnivati političku stranku ako neko želi da se bavi politikom."
Budućnost nacionalnog emitovanja
Očekivanja su da će se na novom konkursu pojaviti i nove TV stanice. Mirković ističe: "Već sedam godina postoje neograničene tehničke mogućnosti koje pruža digitalizovan TV spektar. Zato je pre raspisivanja ovog konkursa Savet REM-a morao da usvoji Strategiju razvoja medija i audiovizuelnih medijskih usluga."
Potencijalna peta frekvencija, za koju nije raspisan konkurs, otvara pitanja o mogućim dodatnim prihodima za državu. Mirković procenjuje da bi odgovarajućim korišćenjem digitalnog TV spektra više mogli da zarade REM i JP "Emisiona tehnika i veze", što bi indirektno doprinelo i državnom budžetu.
U zaključku, konkurs za nacionalne TV frekvencije predstavlja ključni moment za srpsko medijsko tržište. Balansirajući između uticaja na javno mnjenje i poslovnih mogućnosti, budući nosioci nacionalnih frekvencija će igrati važnu ulogu u oblikovanju medijskog pejzaža Srbije u godinama koje dolaze.