Narodna banka Srbije (NBS) je objavila uspešan završetak četvrtog i poslednjeg razmatranja aktuelnog stendbaj aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF). Ovaj aranžman, koji je započet u decembru 2022. godine, označava važan korak u ekonomskom razvoju zemlje.
Novi trogodišnji Instrument za koordinaciju politika (PCI)
Tokom razgovora koji su trajali od 3. do 15. oktobra, predstavnici Srbije i MMF-a postigli su dogovor o novom ekonomskom programu. Ovaj program će biti podržan trogodišnjim Instrumentom za koordinaciju politika (Policy Coordination Instrument – PCI). PCI predstavlja nefinansijski, savetodavni instrument namenjen zemljama koje sprovode snažnu ekonomsku politiku.
Guverner NBS, Jorgovanka Tabaković, istakla je: "S obzirom na snažan napredak koji je Srbija ostvarila u prethodnih dvanaest godina, PCI bi trebalo da podrži očuvanje postignutih rezultata, kao i nastavak sprovođenja ambiciozne reformske agende." Ova izjava naglašava značaj novog aranžmana za dalji ekonomski razvoj Srbije.
Impresivni makroekonomski rezultati Srbije
MMF je procenio da će privredni rast Srbije u 2024. godini dostići približno 3,9%, sa tendencijom ubrzanja na oko 4,25% u narednim godinama. Ovi podaci ukazuju na stabilnu ekonomsku putanju zemlje uprkos globalnim izazovima.
Posebno je pohvaljen napredak u oblasti inflacije, koja je vraćena u ciljani koridor NBS. Ovo je postignuto zahvaljujući efikasnim merama monetarne politike i povoljnim kretanjima cena energenata i hrane na globalnom tržištu.
Fiskalna politika i javni dug
MMF je ocenio da će povećanje fiskalnog deficita na otprilike 2,7% BDP-a u 2024. godini biti usmereno na finansiranje ključnih oblasti kao što su infrastruktura, socijalna politika i odbrana. Ovo strateško povećanje deficita predstavlja balansiran pristup između razvoja i održavanja fiskalne stabilnosti.
Očekuje se da će javni dug pasti na oko 48% BDP-a do kraja 2024. godine. Ovaj pozitivan trend pripisuje se kombinaciji snažnih fiskalnih prihoda, robusnog ekonomskog rasta i nedavne revizije BDP-a naviše.
Strane direktne investicije i platni bilans
Prema procenama MMF-a, očekuje se nastavak snažnog priliva stranih direktnih investicija. Ovi prilivi bi trebalo da budu više nego dovoljni za pokrivanje tekućeg deficita platnog bilansa, što ukazuje na zdravu eksternu poziciju zemlje.
Ključni makroekonomski rizici i mehanizmi odbrane
MMF je identifikovao nekoliko ključnih makroekonomskih rizika za Srbiju, uključujući:
- Fluktuacije u eksternoj tražnji
- Nestabilnost cena robe na globalnom tržištu
- Produbljivanje geo-ekonomske fragmentacije
- Izloženost poljoprivredne proizvodnje i ekonomske aktivnosti uticaju klimatskih promena
Uprkos ovim izazovima, NBS ističe da je Srbija izgradila dovoljne rezerve i mehanizme za odbranu od rizika koji mahom dolaze iz eksternog okruženja. Ovo uključuje visoke devizne rezerve i depozite države, održiv javni i spoljni dug, kao i snažan bankarski sektor.
Postignuća u monetarnoj i finansijskoj stabilnosti
NBS je posebno naglasila nekoliko ključnih postignuća:
- Rekordne devizne rezerve
- Očuvana relativna stabilnost deviznog kursa dinara prema evru
- Inflacija u granicama cilja NBS
- Rekordna dinarska štednja
- Najniže učešće problematičnih kredita
Budući izgledi i zaključak
Očekuje se da će BDP Srbije u narednim godinama ubrzati rast na između 4% i 5%. Guverner Tabaković je zaključila: "Sve to je pokazatelj da je Srbija u odličnim rukama." Ovaj optimizam deli i MMF, koji je pohvalio snažan ekonomski program Srbije.
Uspešno završen četvrti pregled stendbaj aranžmana i dogovor o novom PCI instrumentu predstavljaju značajan korak napred za ekonomiju Srbije. Kontinuirana saradnja sa MMF-om i posvećenost sprovođenju strukturnih reformi obećavaju dalji napredak i stabilnost u godinama koje dolaze.