U Srbiji, pitanje minimalne zarade predstavlja kompleksno ekonomsko i socijalno pitanje koje zahteva pažljivu analizu i balansiranje različitih interesa. Nedavni pregovori o minimalnoj zaradi za 2025. godinu doneli su značajne promene i izazvali brojne diskusije o njihovom uticaju na ekonomiju i životni standard radnika.
Pregovori o minimalnoj zaradi: Postizanje konsenzusa
Socijalno-ekonomski savet, koji okuplja predstavnike vlade, poslodavaca i sindikata, nedavno je postigao dogovor o minimalnoj zaradi za 2025. godinu. Ovaj proces, koji se tradicionalno odvija u avgustu, rezultirao je povećanjem minimalne zarade na nivo koji odgovara minimalnoj potrošačkoj korpi iz maja 2024. godine, što iznosi približno 53.500 dinara.
Inicijalni predlog Vlade Srbije bio je povećanje od 8 do 10 procenata, što su podržali poslodavci. Međutim, sindikati su insistirali na izjednačavanju minimalne zarade sa minimalnom potrošačkom korpom. Konačni dogovor predstavlja kompromis između različitih interesnih grupa, što je prvi put da su svi učesnici izrazili zadovoljstvo ishodom.
Ekonomske implikacije povećanja minimalne zarade
Nebojša Atanacković, počasni predsednik UPS, izrazio je zabrinutost da bi povećanje minimalne zarade koje nije direktno povezano sa produktivnošću i rastom BDP-a moglo dovesti do povećanja inflacije. Međutim, ekonomista Aleksandar Stevanović ima drugačije mišljenje.
Stevanović ističe da, ukoliko Narodna banka Srbije adekvatno obavlja svoju funkciju, povećanje minimalne zarade ne bi trebalo značajno uticati na inflaciju. On objašnjava: "Rast minimalca dovodi do preraspodele između osoba koje rade za platu i može uticati na druge aspekte raspodele. Moguće posledice uključuju smanjenje zapošljavanja i svesno žrtvovanje kvaliteta usluga za potrošače."
Reakcije poslodavaca i tržišta rada
UPS je sprovela anketu među svojim članovima o stavu prema povećanju minimalne zarade. Rezultati su pokazali da je većina za povećanje, dok je približno trećina ispitanika bila protiv, navodeći potencijalno ugrožavanje poslovanja.
Stevanović predviđa da će preduzetnici pronaći načine da se prilagode novim uslovima poslovanja. On navodi: "Privrednici će reagovati ako nisu u mogućnosti da održivo isplaćuju značajno povećane zarade. Ovo može uključivati uvoz radne snage, smanjenje broja zaposlenih, autsorsovanje, unapređenje produktivnosti ili sniženje drugih troškova."
Beneficije za poslodavce i trend rasta minimalne zarade
Kao kompenzaciju za povećanje minimalne zarade, Vlada Srbije je ponudila poslodavcima određene beneficije. Za 2025. godinu, to uključuje povećanje neoporezivog dela zarade za približno 13,7%, sa 25.000 dinara u 2024. na otprilike 28.432 dinara u 2025. godini.
Posmatrajući trend rasta minimalne zarade po radnom satu, uočava se značajan porast. Od 2022. do 2025. godine, cena rada po satu je porasla sa 201,22 dinara na predviđenih 308 dinara, što predstavlja ukupno povećanje od približno 107 dinara za tri godine.
Kritike i zabrinutosti civilnog društva
Uprkos postignutom dogovoru, osamnaest organizacija civilnog društva, potpisnica Deklaracije o plati za život, izrazilo je zabrinutost. Oni smatraju da vezivanje minimalne zarade za minimalnu potrošačku korpu uspostavlja siromaštvo kao normativni okvir u Srbiji.
Ove organizacije ističu da je trenutna minimalna zarada ispod praga rizika od siromaštva za tročlano domaćinstvo. Takođe, ukazuju na činjenicu da minimalna potrošačka korpa ne odražava adekvatno troškove osnovnih socijalnih i egzistencijalnih potreba radnika i njihovih porodica.
Zaključak: Budućnost minimalne zarade u Srbiji
Pitanje minimalne zarade u Srbiji ostaje kompleksno i kontroverzno. Iako je postignut dogovor o povećanju, mnogi izazovi ostaju. Balansiranje potreba radnika, poslodavaca i ekonomije u celini zahteva kontinuirani dijalog i prilagođavanje politika. Budućnost će pokazati kako će ove promene uticati na životni standard i ekonomsku stabilnost Srbije.