Milan Ćulibrk, istaknuti ekonomski novinar i urednik, deli svoja ekonomska predviđanja za Srbiju do kraja 2024. godine. Njegova analiza obuhvata ključne aspekte ekonomije, uključujući privredni rast, inflaciju, investicije i tržište rada.
Ekonomski rast i inflacija: Dvojaki izazovi
Prema Ćulibrkovom mišljenju, dva ključna faktora će oblikovati ekonomsku sliku Srbije u narednom periodu: privredni rast i inflacija. Očekuje se rast od približno 3,5%, s potencijalom da bude i viši zbog značajnih javnih investicija. Međutim, Ćulibrk upozorava na kratkoročnost ovog efekta.
"Vlast planira da usmeri gotovo pet milijardi evra u javne investicije ove godine, što bi moglo 'nagurati' rast na viši nivo," objašnjava Ćulibrk. "No, problem leži u činjenici da će efekat biti kratkoročan. Nakon završetka ovih investicija, neće biti dodatne vrednosti koja bi podstakla dalji rast."
Ćulibrk izražava zabrinutost zbog fokusa na infrastrukturne projekte, posebno izgradnju auto-puteva. "Održivost ovih projekata je upitna," kaže on. "Plašim se da, kada bude gotovo tih 11 auto-puteva i saobraćajnica, neće biti dovoljno korisnika, a prihodi od putarina neće pokriti troškove održavanja. To će rezultirati dodatnim opterećenjem budžeta i poreskih obveznika."
Inflacija: Srbija među evropskim rekorderima
Ćulibrk ističe da će Srbija, uprkos tvrdnjama vlasti o kontroli, verovatno biti među zemljama sa najvišom inflacijom u Evropi. "Trenutno je godišnji rast cena oko 4,5%, što je među najvišim evropskim stopama, ne računajući Tursku sa rekordnih 75%," objašnjava on.
Poređenje sa drugim evropskim zemljama dodatno naglašava ozbiljnost situacije. "Prošle godine u maju, Srbija je bila među državama sa najvišom stopom inflacije u Evropi, dok je još 14 zemalja imalo dvocifrenu inflaciju. Većina tih država je u međuvremenu uspela da obori inflaciju na niži nivo od Srbije, uključujući Mađarsku i baltičke zemlje," navodi Ćulibrk.
Posebno zabrinjava rast cena hrane, koji prema Ćulibrku, nije praćen odgovarajućim rastom primanja građana. "Iako nominalno rastu, primanja ne prate tempo rasta cena, posebno hrane," upozorava on.
Investicije i zaduživanje: Oprez i strateško planiranje
Na pitanje o trenutnom zaduživanju, Ćulibrk savetuje oprez. "U ovom trenutku ne bih preporučio uzimanje kredita," kaže on, objašnjavajući da se očekuje pad kreditnih stopa. Kritikuje poteze države koja se "ubrzano zaduživala poslednjih meseci, iako su kamate bile na rekordnom nivou."
Ćulibrk dovodi u pitanje logiku iza ovih odluka: "Ministar finansija se hvali da Srbija ima pet milijardi evra na računu i nema problema sa likvidnošću. Zašto su onda podizali kredite sa kamatama od sedam odsto u trenutku kada se očekuje pad kamatnih stopa?"
Što se tiče investicija, Ćulibrk ističe izazove na domaćem tržištu kapitala. "Tržište kapitala u Srbiji praktično ne postoji, već imamo 'pijacu bez robe'," kaže on. Upozorava na rizike ulaganja na Beogradskoj berzi, podsećajući na prethodna negativna iskustva investitora.
Kao alternativu, Ćulibrk sugeriše ulaganje u nekretnine, uprkos visokim cenama. "Držati novac u bankama uz praktično negativnu kamatnu stopu je potpuno neracionalno," objašnjava on. "Za one koji nemaju preferencije ka pokretanju biznisa, ulaganje u nekretnine se čini kao najbolja opcija."
Tržište rada: Nova dinamika i izazovi
Ćulibrk predviđa značajne promene na tržištu rada u Srbiji. "Mnogi poslodavci već imaju problem da pronađu radnike sa potrebnim kvalifikacijama," kaže on. "Nekada su imali 'slatke muke' sa dvadesetak kandidata po oglasu, a danas razmišljaju o 'uvozu' radnika iz dalekih azijskih zemalja."
Ova situacija posebno je izražena u hotelijerstvu, gde su domaći radnici otišli u susedne zemlje poput Hrvatske, Crne Gore ili Slovenije. "Sve češće vidimo radnike iz Bangladeša, Vijetnama, Filipina ili Indonezije u našem ugostiteljstvu," napominje Ćulibrk.
Ćulibrk predviđa "dinamično" tržište rada koje "ulazi u potpuno drugačiji period". On vidi potencijalno pozitivnu stranu ove situacije: "Nekada je bilo teško naći posao, a danas je teško naći radnika, što bi moglo dovesti do rasta plata u narednom periodu."
Veštačka inteligencija: Potencijal i rizici
Govoreći o razvoju veštačke inteligencije, Ćulibrk izražava zabrinutost, posebno u kontekstu neregulisanih sistema. "Priznajem da se toga zaista plašim, pogotovo u sistemima poput našeg, gde postoji značajan problem u funkcionisanju pravne države," kaže on.
Ćulibrk upozorava na potencijalne zloupotrebe veštačke inteligencije, navodeći primere manipulacije medijskim sadržajem. "Viđali smo priloge na televizijama sa nacionalnom frekvencijom kako se pripadnicima opozicije stavljaju u usta reči koje nikada nisu izgovorili," ističe on.
Međutim, Ćulibrk naglašava da ova praksa može imati negativne posledice za sve strane. "Takva praksa može se obiti o glavu i ljudima iz vlasti, kao što smo videli u slučaju snimka napravljenog uz pomoć veštačke inteligencije na kome se našao aktuelni premijer," zaključuje on.
U zaključku, Ćulibrova ekonomska predviđanja za Srbiju do 2024. godine ukazuju na kompleksnu situaciju sa izazovima u oblasti rasta, inflacije i tržišta rada, ali i potencijalnim prilikama za strateške investicije i razvoj. Ključno je pažljivo praćenje ekonomskih trendova i prilagođavanje strategija u skladu sa dinamičnim promenama na domaćem i globalnom tržištu.