Srbija se suočava sa značajnim izazovima u pogledu migracije radne snage, koji uključuju kontinuirani odliv domaćih stručnjaka i sve veći priliv stranih radnika. Ova dinamika odražava složene ekonomske promene i potencijalno utiče na budući razvoj zemlje.
Trend iseljavanja iz Srbije
Prema istraživanju koje je sproveo Institut za razvoj inovacija, migracija radne snage u Srbiji pokazuje zabrinjavajuće trendove. Više od 25.000 ljudi godišnje napušta zemlju u potrazi za boljim mogućnostima, što predstavlja značajan gubitak ljudskog kapitala. Ovaj fenomen, često nazvan "odlivom mozgova", ima dalekosežne posledice na ekonomski i društveni razvoj zemlje.
Direktor Instituta, Nenad Jevtović, ističe da iako se situacija na tržištu rada poboljšala u poređenju sa 2008. godinom, kada je bilo gotovo milion nezaposlenih, trenutno stanje i dalje predstavlja izazov. Sa približno 296.000 nezaposlenih, od kojih su mnogi u tranziciji između poslova, jasno je da postoji potreba za daljim unapređenjem ekonomske politike.
Priliv strane radne snage
Interesantno je da uprkos odlivu domaće radne snage, Srbija beleži značajan priliv stranih radnika. U prvih sedam meseci tekuće godine, izdato je oko 50.000 radnih dozvola za strance. Ova situacija reflektuje kompleksnu dinamiku tržišta rada i ekonomske politike zemlje.
Dominantne grupe stranih radnika dolaze iz Kine, Rusije i Turske, sa primetnim porastom broja radnika iz Indije, posebno u sektoru poljoprivrede. Jevtović naglašava da je od 2017. do 2021. godine broj turskih radnika utrostručen, što ukazuje na rapidne promene u strukturi strane radne snage u Srbiji.
Izazovi i implikacije ekonomske politike
Srbija se suočava sa specifičnim izazovom u svom modelu ekonomskog rasta. Jevtović koristi analogiju da objasni situaciju: "To je kao da je izabrala da vozi automobil na dizel, a nema dizel kod kuće, mora da ga uvozi." Ovaj pristup, koji se oslanja na građevinarstvo kao glavnog pokretača rasta do 2027. godine, stvara potrebu za radnom snagom koju zemlja trenutno ne može da zadovolji iz sopstvenih resursa.
Dodatni izazov predstavlja nedostatak preciznih podataka o emigraciji. Dok su informacije o imigraciji jasne i deo obaveza prema EU, koje prati KIRS, podaci o građanima koji napuštaju zemlju su nepotpuni. Ova informaciona praznina otežava kreiranje efikasnih politika za upravljanje migracionim tokovima.
Budući trendovi i potencijalna rešenja
Očekuje se dalji rast broja stranih radnika u Srbiji, posebno u svetlu predstoječih projekata poput EXPO-a. Ova situacija postavlja pitanje dugoročne održivosti trenutnog ekonomskog modela i potrebe za balansiranjem između uvoza radne snage i zadržavanja domaćih talenata.
Stručnjaci sugerišu da je potrebno razviti sveobuhvatnu strategiju koja bi uključivala:
- Unapređenje obrazovnog sistema radi bolje pripreme domaće radne snage za potrebe tržišta
- Kreiranje podsticaja za povratak visokokvalifikovanih stručnjaka iz dijaspore
- Razvoj sektora sa visokom dodatom vrednošću koji bi mogli privući i zadržati talente
U zaključku, migracija radne snage ostaje ključno pitanje za ekonomski razvoj Srbije. Balansiranje između potreba za stranom radnom snagom i zadržavanja domaćih talenata predstavljaće značajan izazov u godinama koje dolaze. Uspešno upravljanje ovim procesima biće ključno za održivi rast i razvoj zemlje.