Mazarsov Regionalni poreski vodič za Centralnu i Istočnu Evropu (CEE) predstavlja nezamenljiv resurs za investitore koji razmatraju ulaganja u ovom dinamičnom regionu. Ovaj sveobuhvatni dokument pruža detaljnu analizu poreskih sistema 22 zemlje, omogućavajući investitorima da donesu informisane odluke zasnovane na ključnim finansijskim faktorima.
Značaj Poreskog vodiča za investitore u CEE regionu
Jubilarno deseto izdanje Regionalnog poreskog vodiča za Centralnu i Istočnu Evropu, koje je objavljeno početkom jula, predstavlja neprocenjiv alat za investitore. Ovaj vodič, koji su sastavili stručnjaci francuske kompanije Mazars, nudi sažetu uporednu analizu poreskih sistema zaključno sa januarom 2022. godine.
Ključna vrednost ovog vodiča leži u njegovoj sposobnosti da investitorima omogući detaljno poređenje konkurentnosti različitih zemalja u regionu. Ovo se postiže kroz pažljivo prikupljene informacije o troškovima rada, poreskim stopama na korporativnu dobit i dostupnim poreskim olakšicama. Ovakav pristup omogućava svakom potencijalnom ulagaču da, uzimajući u obzir specifičnosti svoje poslovne strategije, precizno proceni poreske implikacije investiranja u određenoj jurisdikciji.
Faktori koje investitori razmatraju pri ulasku na novo tržište
Aleksandar Đurđević, partner revizije Mazarsa u Srbiji i ovlašćeni revizor sa preko dve decenije iskustva, ističe nekoliko ključnih faktora koje investitori treba da razmotre:
- Dugoročni plan: Da li se planira brz "obrt" investicije i izlazak sa tržišta ili postoji dugoročna strategija ekspanzije?
- Poslovna delatnost: Da li biznis uključuje aktivnosti istraživanja i razvoja za koje mogu postojati posebne poreske olakšice?
- Ulaganje u nepokretnosti i opremu: Planira li se značajno investiranje u nekretnine i proizvodnu opremu, gde bi mogle biti dostupne razvojne olakšice?
- Intenzitet rada: Je li posao radno intenzivan, čime poreske olakšice za zapošljavanje i troškovi rada dobijaju na značaju?
Ovi faktori, kada se sagledaju kroz prizmu informacija dostupnih u Mazarsovom vodiču, omogućavaju investitorima da steknu preliminarnu sliku poreskih implikacija iste investicije u različitim zemljama regiona.
Od preliminarne analize do informisane odluke
Srna Knežević, menadžer u poreskom savetovanju Mazarsa u Srbiji i Crnoj Gori, naglašava da je Mazars CEE poreski vodič samo prvi korak ka sticanju šire slike uslova u regionu. Za donošenje informisane strateške odluke, neophodno je sprovesti detaljnu analizu, uzimajući u obzir sve relevantne aspekte planirane investicije.
"Naš lokalni tim poseduje značajno iskustvo u strukturiranju i savetovanju pri brojnim M&A transakcijama, stečeno kroz podršku klijentima prilikom nekih od najznačajnijih transakcija na domaćem tržištu," ističe Knežević, naglašavajući važnost stručnosti Mazars tima u ovom procesu.
Analiza troškova rada u CEE regionu
Jedna od najinteresantnijih tema obrađenih u jubilarnom desetom izveštaju Mazarsa tiče se analize troškova rada. Stručnjaci francuske kompanije uočavaju trend generalnog opadanja stope poreza na dohodak u CEE regionu, ali naglašavaju da postoje značajne razlike između zemalja, kako u visini stope tako i u principu oporezivanja.
Neke zemlje, poput Srbije, Mađarske i Rumunije, primenjuju jedinstvene stope oporezivanja. S druge strane, zemlje kao što su Austrija, Nemačka, Hrvatska i Slovenija uvele su progresivno oporezivanje dohotka. Ova raznolikost u poreskim sistemima dodatno naglašava važnost detaljne analize pri planiranju investicija.
Srbija u kontekstu CEE regiona
Srna Knežević ističe da je u Srbiji stopa poreza na zarade među nižima u CEE regionu, pri čemu Srbija i dalje spada u države koje nemaju progresivno oporezivanje rada. Posmatrajući celokupnu sliku, prosečna stopa doprinosa na teret poslodavca u CEE regionu iznosi približno 15%, dok je u Srbiji ta stopa 16,15%.
Međutim, Knežević naglašava da pojedinačne stope značajno variraju od zemlje do zemlje. Na primer, u Litvaniji i Severnoj Makedoniji, stope su ispod 5%, dok u Češkoj, Poljskoj i Slovačkoj prelaze 30%. Zbog ovih razlika i neuporedivosti socijalnih sistema, u izveštaju se kao adekvatnija mera komparacije koristi "poresko opterećenje", koje predstavlja odnos između ukupnog iznosa poreza i doprinosa vezanih za zaposlenje i ukupnih troškova poslodavca u vezi sa zaposlenim.
PDV kao glavni izvor prihoda i borba protiv poreske evazije
PDV ostaje glavni izvor priliva u državne budžete zemalja Centralne i Istočne Evrope. PDV sistemi ovih država su generalno veoma usklađeni, zahvaljujući jasnim EU smernicama i regulativama, sa kojima su se usaglasile i države koje nisu članice EU, uključujući i Srbiju.
U 2022. godini, prosečna PDV stopa u CEE regionu iznosila je približno 21%, pri čemu većina zemalja ima dve snižene stope PDV-a u skladu sa EU regulativom. Interesantan trend koji se uočava, a čiji smo svedoci i u Srbiji, tiče se borbe protiv poreske evazije u oblasti PDV-a.
Prepoznajući da je PDV oblast najvećih poreskih utaja u regionu, državni organi CEE zemalja okrenuli su se digitalizaciji kao jednom od ključnih alata u suzbijanju sive ekonomije. Tako je, na primer, Mađarska nedavno uvela sistem elektronskog fakturisanja, dok je u Rumuniji sistem elektronskih fiskalnih kasa obavezan već nekoliko godina. Srbija je takođe pratila ove trendove uvođenjem sistema eFiskalizacije i obaveznog elektronskog fakturisanja.
Promene u korporativnom oporezivanju
Najznačajnije izmene u oblasti korporativnog oporezivanja dogodile su se u Crnoj Gori. Ova zemlja je, pored uvođenja dugo očekivane obaveze sastavljanja dokumentacije o transfernim cenama, napustila sistem jedinstvene poreske stope i uvela progresivno oporezivanje po stopama od 9%, 12% i 15%.
Ovim potezom, Crna Gora se približila proseku CEE zemalja, gde se poreska stopa kreće između 15% i 20%. Zanimljivo je napomenuti da je najviša stopa poreza na dobit zabeležena u Nemačkoj i iznosi 31%.
U zaključku, Poreski vodič za CEE region koji pruža Mazars predstavlja nezamenljiv alat za investitore. Kroz detaljnu analizu poreskih sistema, troškova rada i drugih ključnih ekonomskih faktora, ovaj vodič omogućava donošenje informisanih odluka o investiranju u dinamičnom regionu Centralne i Istočne Evrope.