U Italiji je danas izbio masovni štrajk zbog dugogodišnjih ekonomskih problema koji pogađaju radničku klasu. Hiljade zaposlenih iz različitih sektora napustile su svoja radna mesta, protestujući protiv pada kupovne moći, niskih plata i vladine politike za koju tvrde da je oslabila javne usluge.
Organizacija i obim štrajka u Italiji
Najuticajniji italijanski sindikati mobilisali su na hiljade radnika u osmočasovni štrajk i protestne šetnje. Među učesnicima su nastavnici, zdravstveni radnici, sakupljači smeća i mnogi drugi. Ova masovna akcija rezultirala je paralisanjem škola, bolnica i gradskog prevoza širom zemlje.
Mauricio Landini, šef CGIL, jednog od vodećih sindikata, izjavio je novinarima u Bolonji: "Ovi protesti se ne obraćaju samo vladi, već i preduzetnicima, menadžerima i preduzećima, koji su poslednjih godina ostvarili profit kao nikada ranije." Ovom izjavom, Landini je naglasio da radnici traže pravedniju raspodelu bogatstva u zemlji.
Uticaj štrajka na svakodnevni život
Posledice štrajka su bile vidljive u svim sferama života. Otkazano je na desetine letova, što je izazvalo haos u vazdušnom saobraćaju. Ministar saobraćaja Mateo Salvini pokušao je da ograniči štetu uvođenjem zabrane kojom je štrajk u sektoru transporta ograničen na četiri sata, ali to nije sprečilo značajne poremećaje.
U zdravstvenom sektoru, koji se već bori sa hroničnim nedostatkom radne snage, situacija je postala još teža. Italija je prinuđena da angažuje medicinske sestre iz inostranstva kako bi popunila praznine, posebno na siromašnijem jugu zemlje gde je zdravstvena zaštita znatno lošija u poređenju sa bogatijim severom.
Ekonomski razlozi iza protesta
Demonstranti su posebno naglasili problem konstantnog povećanja cena osnovnih potrepština. Prema najnovijim podacima, troškovi namirnica za četvoročlanu porodicu porasli su za približno 240 evra godišnje u 2024. u poređenju sa prethodnom godinom. Ovo povećanje primoralo je mnoge porodice da značajno smanje potrošnju, što dodatno utiče na ekonomiju zemlje.
Italijanska bruto prosečna plata od oko 35.000 evra godišnje nalazi se ispod evropskog proseka. Ova cifra je znatno niža u poređenju sa platama u Francuskoj i Nemačkoj, partnerima Italije iz G7. Ovaj jaz u primanjima dodatno pogoršava ekonomsku situaciju italijanskih radnika i njihovih porodica.
Zahtevi sindikata i reakcije vlade
Sindikati su formulisali niz zahteva, uključujući:
- Povećanje minimalnih plata
- Bolje uslove rada
- Veća ulaganja u javne usluge
- Pravedniju poresku politiku
Vlada premijera Đorđe Meloni našla se pod pritiskom da odgovori na ove zahteve. Međutim, ekonomski izazovi s kojima se Italija suočava, uključujući visok javni dug i spor ekonomski rast, otežavaju pronalaženje brzih rešenja.
U zaključku, današnji štrajk u Italiji predstavlja kulminaciju dugogodišnjeg nezadovoljstva radničke klase. Iako je prerano govoriti o konkretnim rezultatima, ova masovna akcija je nesumnjivo skrenula pažnju javnosti i vlade na goruće ekonomske probleme s kojima se suočavaju italijanski radnici. Ostaje da se vidi kako će vlada i poslodavci odgovoriti na ove zahteve i da li će doći do značajnijih promena u ekonomskoj politici zemlje.