U nedavnom obraćanju, francuski predsednik Emanuel Makron izrazio je podršku privremenom porezu na najveće kompanije u zemlji, što predstavlja značajan zaokret u njegovoj ekonomskoj politici. Ova odluka dolazi u svetlu novih vladinih planova za smanjenje budžetskog deficita i jačanje poverenja investitora.
Makronova promena kursa u fiskalnoj politici
Privremeni porez na velike korporacije, koji je Makron podržao, predstavlja značajno odstupanje od njegovog dugogodišnjeg pro-biznis stava. Tokom panela na Berlinskom globalnom dijalogu, francuski predsednik je izjavio: "Ima smisla uvesti privremeni porez na korporacije, ako je to na godinu dana, imajući u vidu nivo napora koji mora biti uložen. Ali to mora biti ograničeno, ne smemo zaboraviti realnost naše ekonomije, konkurentnosti i našeg položaja."
Ova izjava označava prekretnicu u Makronovoj predsedničkoj politici, koja se prethodnih sedam godina bazirala na izbegavanju povećanja poreza i promovisanju poslovnog sektora. Međutim, trenutna ekonomska situacija i politički kontekst primorali su predsednika da preispita svoj pristup.
Vladini planovi za smanjenje budžetskog deficita
Francuska vlada je nedavno objavila ambiciozne planove za fiskalno prilagođavanje u iznosu od približno 60 milijardi evra u narednoj godini. Cilj ovih mera je obuzdavanje rastućeg budžetskog deficita i jačanje poverenja investitora u zemlju. Od ukupnog iznosa, oko 20 milijardi evra planira se prikupiti povećanjem državnih prihoda, što uključuje:
- Veće poreze za imućne pojedince
- Povećane poreze za velike kompanije
- Podizanje ekoloških poreza
Prema rečima vladinih zvaničnika, neophodno je masovno fiskalno prilagođavanje kako bi se BDP smanjio sa trenutnih 6,1% na 5%. Premijer Mišel Barnije naglasio je ozbiljnost situacije, izjavivši da je povećanje poreza neizbežno jer problem sa dugom gura Francusku ka "ivici provalije".
Politički izazovi i ekonomske implikacije
Makronova odluka da podrži privremeni porez na velike kompanije dolazi u trenutku kada se suočava sa značajnim političkim izazovima. Nakon vanrednih izbora u junu, predsednik više nema funkcionalnu većinu u parlamentu, što otežava sprovođenje njegove agende. Istovremeno, javne finansije Francuske su se znatno pogoršale, stvarajući dodatni pritisak za pronalaženje novih izvora prihoda.
Ekonomski stručnjaci upozoravaju da bi uvođenje novih poreza moglo imati negativan uticaj na konkurentnost francuskih kompanija na međunarodnom tržištu. S druge strane, zagovornici ove mere ističu da je privremeno povećanje poreza neophodan korak za stabilizaciju javnih finansija i stvaranje osnove za dugoročni ekonomski rast.
Zaključak i buduće perspektive
Makronova podrška privremenom porezu na velike kompanije predstavlja značajan zaokret u njegovoj ekonomskoj politici, odražavajući kompleksnost trenutne situacije u Francuskoj. Dok vlada nastoji da smanji budžetski deficit i ojača poverenje investitora, ostaje da se vidi kako će ove mere uticati na dugoročnu ekonomsku stabilnost i konkurentnost zemlje.