Evropska automobilska industrija suočava se sa ozbiljnom krizom zbog planiranih zabrana motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Italijanski ministar industrije izrazio je zabrinutost i pozvao na hitno preispitivanje ove mere, ističući potencijalne negativne posledice po sektor.
Zabrinutost zbog automobilske industrije u Evropi
Adolfo Urso, italijanski ministar industrije i član partije Braća Italije, upozorio je na moguće posledice Zelenog dogovora Evropske unije za automobilski sektor. Prema njegovim rečima, plan zabrane prodaje novih automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem do 2035. godine već pokazuje svoje kontradikcije.
Urso je naglasio da je Zeleni dogovor izazvao "ozbiljnu krizu" za evropske proizvođače automobila, ukazujući na kolaps tržišta električnih vozila u Evropi. Ministar ističe da podaci govore sami za sebe i da je već jasno da ovaj plan nije održiv.
Poziv na preispitivanje i reviziju plana
Italijanski ministar namerava da iskoristi predstojeće sastanke na visokom nivou u Briselu kako bi zatražio hitno preispitivanje pravila o emisijama i zabrani motora sa unutrašnjim sagorevanjem. On predlaže da se zabrana odloži i ublaži, omogućavajući prodaju vozila sa drugim oblicima čiste tehnologije, uključujući ona koja koriste biogorivo ili sintetičko gorivo.
Ova inicijativa dolazi u trenutku kada raste zabrinutost u evropskim prestonicama zbog mogućeg propadanja automobilske industrije na kontinentu. Proizvođači automobila upozoravaju da bi sektor, koji je već pod pritiskom zbog jeftinijih kineskih električnih vozila, mogao doživeti ozbiljne posledice nakon stupanja na snagu zabrane.
Konkretni primeri krize u industriji
Stellantis, najveći proizvođač automobila u Italiji, suočava se sa značajnim izazovima. Kompanija je bila primorana da obustavi proizvodnju u svojoj matičnoj fabrici u Torinu na mesec dana, do sredine oktobra, zbog slabe potražnje za električnom verzijom modela Fiat 500. Cena električne verzije od približno 30.000 evra znatno je viša u poređenju sa hibridnom verzijom koja košta oko 17.700 evra, što dodatno otežava situaciju.
Statistika pokazuje alarmantan trend:
- Proizvodnja automobila u Italiji opala je za više od trećine u prvih sedam meseci ove godine u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
- Prodaja hibridnih vozila porasla je za otprilike 16% u periodu od januara do avgusta.
- Nasuprot tome, prodaja električnih vozila opala je za približno 12% u istom periodu.
Uticaj na radna mesta u automobilskom sektoru
Kriza u automobilskoj industriji ne pogađa samo Italiju. Nemački gigant Volkswagen nedavno je upozorio svoje radnike da više neće moći da garantuje dugogodišnju sigurnost radnih mesta. Ovo upozorenje dodatno pojačava zabrinutost u celom sektoru.
Procene govore da je uticaj na zaposlenost značajan:
- U Italiji, otprilike 165.000 ljudi radi u automobilskoj industriji.
- U Nemačkoj, taj broj je znatno veći i iznosi oko 780.000 zaposlenih.
Ovi podaci ukazuju na potencijalno ogroman uticaj krize na tržište rada u Evropi, posebno u zemljama sa snažnom tradicijom u automobilskoj proizvodnji.
Budućnost evropske automobilske industrije
Suočena sa ovim izazovima, evropska automobilska industrija nalazi se na prekretnici. S jedne strane, postoji snažan pritisak za smanjenjem emisija i prelaskom na čistije tehnologije. S druge strane, industrija se suočava sa realnim ekonomskim izazovima i potrebom za očuvanjem radnih mesta.
Stručnjaci ističu da će biti neophodno pronaći balans između ekoloških ciljeva i ekonomske održivosti sektora. To bi moglo uključivati:
- Postepeni prelazak na električna vozila uz podršku infrastrukturi za punjenje
- Ulaganje u razvoj alternativnih čistih tehnologija, poput vodonika ili sintetičkih goriva
- Programi prekvalifikacije za radnike u sektoru
- Podsticaji za inovacije i razvoj konkurentnosti evropskih proizvođača
U narednom periodu, očekuje se intenzivna debata o budućnosti automobilske industrije u Evropi. Ishod ovih diskusija mogao bi imati dalekosežne posledice ne samo za sektor, već i za evropsku ekonomiju u celini.
Zaključno, kriza u evropskoj automobilskoj industriji zbog planirane zabrane motora sa unutrašnjim sagorevanjem zahteva hitno preispitivanje politike. Balans između ekoloških ciljeva i ekonomske održivosti ključan je za budućnost sektora i očuvanje radnih mesta.