U Libiji, zemlja koja je već godinama rastrzana sukobima, suočava se sa novom krizom koja preti da dodatno destabilizuje njenu ekonomiju i političku situaciju. Centralna banka Libije, ključna institucija koja upravlja milijardama dolara prihoda od nafte, našla se u središtu najnovijeg političkog sukoba.
Guverner Centralne banke Libije napušta zemlju
Sadik al-Kabir, guverner Centralne banke Libije, nedavno je obelodanio alarmantnu situaciju. On i drugi visoki zvaničnici banke bili su primorani da napuste zemlju kako bi izbegli pretnje naoružanih milicija. Al-Kabir je izjavio: "Milicije prete i zastrašuju osoblje banke, a ponekad kidnapuju njihovu decu i rodbinu kako bi ih naterale da idu na posao." Ova šokantna izjava baca svetlo na ozbiljnost situacije i dubinu krize u kojoj se zemlja nalazi.
Situacija u Libiji može se uporediti sa bure baruta koje preti da eksplodira u svakom trenutku. Centralna banka, koja bi trebalo da bude stub finansijske stabilnosti, postala je meta nasilnih grupa, što dodatno komplikuje već složenu političku situaciju u zemlji.
Politička podeljenost i borba za kontrolu nad naftnim resursima
Libija je trenutno podeljena između dve rivalske administracije na istoku i zapadu zemlje. Ova podela je posledica dugogodišnjih sukoba koji su počeli 2011. godine, kada je NATO podržao svrgavanje dugogodišnjeg lidera Muamera Gadafija. Od tada, zemlja se nalazi u stanju konstantnog previranja, sa različitim frakcijama koje se bore za prevlast.
Najnoviji sukob između dve administracije eskalirao je kada je premijer Abdul Hamid Dbeibah, koji predvodi međunarodno priznatu Vladu nacionalnog jedinstva sa sedištem u Tripoliju, pokušao da smeni al-Kabira. Ovaj potez je izazvao burne reakcije i dodatno produbio postojeće tenzije.
Al-Kabir je optužio premijera za "prekomernu potrošnju i lažno prikazivanje optimistične slike ekonomije". S druge strane, kritičari guvernera optužili su ga za loše upravljanje prihodima od nafte. Ova razmena optužbi ilustruje dubinu političkih i ekonomskih problema sa kojima se Libija suočava.
Uticaj krize na naftnu industriju Libije
Kao odgovor na napade na rukovodstvo i zaposlene u banci, vlada na istoku zemlje sa sedištem u Bengaziju, na čelu sa premijerom Osamom Hamadom, objavila je zatvaranje naftnih polja. Ova odluka ima potencijalno katastrofalne posledice za libijsku ekonomiju, koja u velikoj meri zavisi od prihoda od nafte.
Iako vlada na istoku nije međunarodno priznata, njen vojni lider, Kalifa Haftar, kontroliše većinu libijskih naftnih polja. Ova činjenica dodatno komplikuje situaciju i pokazuje koliko je složena politička i ekonomska stvarnost u Libiji.
Al-Kabir je u razgovoru za Financial Times izjavio da su pokušaji Dbeibaha da ga zameni nelegalni i u suprotnosti sa sporazumima koje su posredovale Ujedinjene nacije o imenovanju rukovodstva u finansijskim institucijama. Ova izjava ukazuje na duboku podeljenost unutar libijskih institucija i nedostatak konsenzusa o ključnim pitanjima upravljanja zemljom.
Međunarodne implikacije libijske krize
Kriza u Libiji ima značajne međunarodne implikacije. Kao jedna od najvećih proizvođača nafte u Africi, nestabilnost u Libiji može imati ozbiljne posledice na globalno tržište nafte. Pored toga, politička nestabilnost u zemlji predstavlja bezbednosni rizik za ceo region Severne Afrike i Mediterana.
Međunarodna zajednica, uključujući UN i EU, pokušava da posreduje u libijskom sukobu, ali do sada sa ograničenim uspehom. Složenost situacije i mnoštvo različitih interesa otežavaju pronalaženje trajnog rešenja.
U zaključku, kriza u Centralnoj banci Libije je simptom mnogo dubljih problema sa kojima se zemlja suočava. Politička podeljenost, borba za kontrolu nad naftnim resursima i pretnje nasilnih grupa stvaraju nestabilno okruženje koje preti da dodatno destabilizuje već krhku libijsku ekonomiju i političku situaciju. Rešavanje ove krize zahteva sveobuhvatan pristup koji će uključiti sve zainteresovane strane i adresirati korene problema.