U Srbiji se beleži značajan porast zaduženosti poljoprivrednika, što ukazuje na ozbiljne izazove u agrarnom sektoru. Najnoviji podaci otkrivaju kompleksnu situaciju koja zahteva hitnu pažnju i sistemska rešenja.
Porast poljoprivrednih kredita i njihov uticaj
Prema najnovijem izveštaju UBS-a, poljoprivredni krediti u Srbiji dostigli su gotovo 81 milijardu dinara u septembru ove godine, što predstavlja povećanje od približno 5% u odnosu na isti period prošle godine. Ovo povećanje svrstava poljoprivredne kredite odmah iza stambenih i gotovinskih zajmova, čineći skoro 6% ukupnog duga stanovništva po osnovu bankarskih kredita.
Ovaj trend rasta zaduženosti poljoprivrednika dolazi u vreme kada stručnjaci upozoravaju na potencijalno značajan pad izvoza poljoprivrednih proizvoda. Istovremeno, troškovi jesenje setve beleže porast, dovodeći mnoge poljoprivrednike na rub egzistencije zbog nemogućnosti pokrivanja osnovnih troškova proizvodnje.
Mere NBS-a za ublažavanje krize
Prepoznajući težinu situacije, NBS je uvela mere za olakšavanje položaja poljoprivrednika. Ključna mera je mogućnost odlaganja otplate kredita na period od šest do dvanaest meseci. Ova opcija omogućava poljoprivrednicima da privremeno odlože plaćanje glavnice, pružajući im prijeko potreban predah u ovom izazovnom periodu.
Agroekonomista Vojislav Stanković ocenjuje ovu meru kao pozitivan korak, ali istovremeno upozorava na rizike daljeg zaduživanja poljoprivrednika u trenutnoj ekonomskoj klimi. On ističe: "Zaduživanje poljoprivrednika u ovom momentu predstavlja veliki rizik zbog ogromne neizvesnosti oko servisiranja duga."
Strukturni problemi u agrarnoj politici
Stanković dalje ukazuje na dublje, strukturne probleme u agrarnoj politici Srbije. On kritikuje nedostatak značajnih promena u ovoj oblasti, nedovoljno povećanje agrarnog budžeta i izostanak mera za olakšavanje troškova proizvodnje, posebno tokom kritičnih perioda setve.
Jesenja setva, koja je trenutno u toku, suočava se sa izuzetno visokim cenama goriva i inputa, uključujući mineralna đubriva. Ova situacija dodatno otežava već kompleksnu finansijsku sliku za poljoprivrednike.
Stanković takođe kritikuje preovlađujući stav vlasti prema poljoprivredi, navodeći: "Koja god vlada i stranka da je na vlasti, ona ima predimenzionirano shvatanje kada je reč o kapacitetima u poljoprivredi." On smatra da postoji pogrešno uverenje da ekstenzivna proizvodnja može zadovoljiti potrebe domaćeg tržišta, dok se pitanjima izvoza i dugoročne perspektive ne posvećuje dovoljna pažnja.
Reakcije poljoprivrednika na mere NBS-a
Iako poljoprivrednici generalno pozitivno ocenjuju mere NBS-a, mnogi ih vide samo kao privremeno olakšanje, a ne kao dugoročno rešenje. Dragan Kleut, predsednik Saveza poljoprivrednih udruženja Banata, ističe da ove mere samo prolongiraju postojeće probleme.
Kleut naglašava da poljoprivrednici već godinama ukazuju na sistemske probleme u sektoru, uključujući nedostatak subvencija za biljnu proizvodnju, nepostojanje regresiranog goriva, i druge mere podrške koje su ranije postojale. On tvrdi: "Poljoprivrednici su praktično prepušteni bankama i moraju dodatno da se zadužuju kako bi ušli u neku proizvodnju."
Dugoročne implikacije i potreba za sistemskim rešenjima
Situacija u poljoprivrednom sektoru Srbije ukazuje na potrebu za sveobuhvatnim, dugoročnim rešenjima. Trenutne mere, iako korisne u kratkom roku, ne rešavaju fundamentalne probleme s kojima se suočavaju poljoprivrednici.
Agrarna politika zahteva temeljnu reviziju, uključujući povećanje agrarnog budžeta, uvođenje efikasnijih subvencija, i mere za smanjenje troškova proizvodnje. Takođe je neophodno razviti strategije za poboljšanje konkurentnosti srpske poljoprivrede na međunarodnom tržištu.
Kleut sumira situaciju rečima: "Poljoprivreda je praktično neodrživa. Ovo je sada bukvalno borba za opstanak." Ova izjava naglašava hitnost situacije i potrebu za hitnim i efikasnim intervencijama u sektoru.
U zaključku, kriza poljoprivrednih kredita u Srbiji predstavlja složen problem koji zahteva višestruki pristup. Dok mere poput odlaganja otplate kredita pružaju kratkoročno olakšanje, dugoročna održivost sektora zavisi od sveobuhvatne reforme agrarne politike i značajnih ulaganja u modernizaciju i efikasnost poljoprivredne proizvodnje.