U svetlu rastućeg ekonomskog razvoja Srbije, kreditiranje države od strane domaćih banaka postaje sve značajnija tema. Ovaj trend ima dalekosežne implikacije na infrastrukturne projekte i celokupnu ekonomiju zemlje.
Sigurnost kreditiranja države Srbije
Kreditiranje države Srbije danas se smatra jednim od najsigurnijih finansijskih poduhvata, prema rečima guvernerke NBS Jorgovanke Tabaković. Ova tvrdnja dolazi kao odgovor na pitanje o povećanom interesovanju domaćih banaka za finansiranje infrastrukturnih projekata.
Guvernerka ističe da banke ne nose dodatni rizik pri kreditiranju države koja redovno izmiruje svoje obaveze. "Ponderi za kreditiranje države koja svoje obaveze izmiruje u dan i 'do centa' su nula," objašnjava Tabaković, naglašavajući da ovo usmeravanje sredstava ne ugrožava druge izvore finansiranja.
Struktura bankarskih plasmana
NBS pruža konkretne podatke o strukturi aktive poslovnih banaka. Na kraju septembra, približno 11% aktive bilo je plasirano u državne dinarske hartije od vrednosti, dok je 27% aktive bilo usmereno ka privredi u vidu kredita. Interesantno je da je čak 25% aktive predstavljalo takozvani 'višak likvidnosti', vidljiv na repo aukcijama centralne banke.
Viceguverner Nikola Dragašević dodaje da domaće banke značajno ulažu u obveznice Republike Srbije. Od ukupne vrednosti plasiranih dinarskih hartija od vrednosti, koja iznosi gotovo 800 milijardi dinara (približno sedam milijardi evra), čak 60% se odnosi na domaće banke, dok ulaganja nerezidenata čine 16%.
Uticaj na infrastrukturne projekte
Predlog budžeta za 2025. godinu predviđa finansiranje 14 infrastrukturnih projekata vrednih više od dve milijarde evra putem bankarskih kredita. Ovo uključuje značajne projekte poput izgradnje tunelske veze između Karađorđeve ulice i Dunavske padine u Beogradu, za šta je odobreno zaduživanje kod Poštanske štedionice u vrednosti od približno 24,89 milijardi dinara (oko 213 miliona evra).
Dodatno, potpisan je ugovor za kredit od 18 milijardi dinara za izgradnju saobraćajnice na Makiškom polju, što je ključno za budući beogradski metro. Ovi projekti su samo deo šireg trenda gde domaće banke preuzimaju značajnu ulogu u finansiranju infrastrukturnog razvoja zemlje.
Uloga banaka u javnom dugu
Domaće banke su postale ključni igrači u finansiranju javnog duga Srbije, bilo kroz obveznice ili direktne kredite. Podaci pokazuju da su se u junu prošle godine poslovne banke nalazile na sedmom mestu liste najvećih poverilaca Srbije, sa ukupno 2,1 milijardom evra odobrenih kredita. Do kraja septembra ove godine, taj iznos je porastao za više od milijardu evra, čime su poslovne banke postale najveći poverilac države posle kupaca evroobveznica i obveznica u domaćoj valuti.
Kreditiranje privrede i preduzetnika
Uprkos značajnom angažmanu u kreditiranju države, banke nastavljaju da podržavaju i privatni sektor. Prema Kreditnom izveštaju Udruženja banaka Srbije, pozajmice privredi su na kraju trećeg kvartala ove godine premašile vrednost od 2.057 milijardi dinara, što predstavlja povećanje od 10,5% u odnosu na prethodnu godinu. Istovremeno, zaduženja preduzetnika su porasla za 9,8%, dostigavši 76.138 milijardi dinara.
Izazovi i perspektive
Iako NBS ističe da nema razloga za brigu, činjenica da 25% aktive banaka čine "neplasirana" sredstva otvara pitanje o optimalnoj alokaciji resursa. Postavlja se dilema da li bi ova sredstva mogla biti efikasnije iskorišćena za podršku privredi ili za dalje finansiranje državnih projekata.
U zaključku, kreditiranje države Srbije se pokazuje kao stabilan i siguran posao za domaće banke, podržavajući značajne infrastrukturne projekte. Međutim, balans između finansiranja države i podrške privredi ostaje ključno pitanje za dalji ekonomski razvoj zemlje.