SOS Marketi, nekada inovativni lanac prodavnica usmeren ka socijalno ugroženim građanima, nalazi se na pragu konačnog gašenja nakon 15 godina postojanja. Ovaj slučaj pruža važne uvide u izazove socijalnog preduzetništva u maloprodajnom sektoru Srbije.
Uspon i pad SOS Marketa: Hronika socijalnog eksperimenta
SOS Marketi su osnovani 2009. godine sa plemenitom namerom da ponude pristupačne cene najugroženijim slojevima društva. Ovaj poduhvat je predstavljao neobično partnerstvo između nekadašnjeg beogradskog maloprodajnog giganta "Jabuka" i ASNS. Ideja je bila da se kroz niže marže omogući kupovina osnovnih životnih namirnica po cenama i do 40% nižim u poređenju sa konkurencijom.
Vlasnička struktura SOS Marketa odražavala je ovu neuobičajenu saradnju. Približno 30% udela držali su rukovodioci ASNS-a, Dragan Milovanović i Ranka Savić, dok je gotovo petinu posedovao Milorad Mišković, bivši direktor "Jabuke". Preostali kapital bio je u rukama dva dodatna fizička lica, stvarajući tako jedinstvenu poslovnu konstelaciju u srpskoj maloprodaji.
Tržišni izazovi i finansijske turbulencije
Uprkos obećavajućem početku, SOS Marketi su se suočili sa ozbiljnim izazovima. Godine 2009, kada je otvoreno prvih 12 prodavnica, srpsko tržište je potresala kriza likvidnosti. Dobavljači su optužili trgovinske lance za nagomilavanje dugova, koji su u jednom trenutku dostigli vrtoglavih 7 milijardi dinara, ili približno 600 miliona evra.
Iako su veći lanci uspeli da prebrode ovu krizu, manje kompanije poput "Jabuke" našle su se u nezavidnoj situaciji. Mišković je tada izrazio nadu da će prihodi od saradnje sa SOS Marketima pomoći u oporavku "Jabuke", ali se to, nažalost, nije ostvarilo.
Poslednje godine poslovanja i stečajni postupak
Uprkos početnom uspehu i medijskim izveštajima o solidnom poslovanju tokom 2010. godine, SOS Marketi nisu uspeli da održe momentum. Sredinom 2011. godine pojavile su se glasine o potencijalnom preuzimanju od strane Mercatora, što se nije ostvarilo.
Konačno, 2012. godine, kompanija NICCO, u vlasništvu porodice Nicović, podnela je predlog za otvaranje stečaja nad SOS Marketima, koji je Privredni sud u Beogradu prihvatio. Glavni razlog za stečaj bila je trajna nesposobnost plaćanja, što je označilo početak kraja za ovaj socijalno orijentisani trgovinski lanac.
Epilog socijalnog eksperimenta u srpskoj maloprodaji
Dvanaest godina nakon pokretanja stečajnog postupka, saga SOS Marketa bliži se kraju. Prema izveštaju stečajnog upravnika, tokom stečaja je ostvaren priliv od približno 35 miliona dinara. Od toga, oko 8 miliona dinara otišlo je na troškove postupka i obaveze stečajne mase, dok je razlučni poverilac namiren sa otprilike 28 miliona dinara. Nažalost, za ostale poverioce nije preostalo sredstava.
Ovaj ishod predstavlja tužan kraj za projekat koji je imao plemenite namere. Ipak, SOS Marketi su uspeli da opstanu duže od sličnih inicijativa u regionu. Na primer, slična prodavnica za socijalno ugrožene u Ljubljani zatvorena je nakon samo dva meseca rada, što dodatno naglašava izazove sa kojima se suočavaju ovakvi poduhvati.
Slučaj SOS Marketa pruža važne lekcije o izazovima socijalnog preduzetništva u maloprodajnom sektoru. Iako je ideja o pristupačnim cenama za najugroženije slojeve društva plemenita, održivost takvog poslovnog modela u konkurentnom tržištu maloprodaje pokazala se kao izuzetno teška.
Ova priča takođe ilustruje šire trendove u srpskoj maloprodaji, uključujući konsolidaciju tržišta i izazove sa kojima se suočavaju manji igrači u konkurenciji sa velikim lancima. Uprkos neuspehu, SOS Marketi ostaju važan primer pokušaja da se kombinuju socijalni ciljevi sa komercijalnim poslovanjem, pružajući vredne uvide za buduće slične inicijative.