U Srbiji se očekuje značajna transformacija javnog sektora u narednom periodu, sa fokusom na korporativizaciju javnih preduzeća. Ovaj proces podrazumeva pretvaranje državnih firmi u društva sa ograničenom odgovornošću ili akcionarska društva, čime se teži unapređenju efikasnosti i transparentnosti njihovog poslovanja.
Akcioni plan za korporativizaciju javnih preduzeća
Vlada Republike Srbije je nedavno preduzela značajne korake ka realizaciji svog Akcionog plana za sprovođenje Strategije državnog vlasništva i upravljanja preduzećima. Ovaj plan, usvojen u proleće tekuće godine, predviđa da do kraja 2025. godine sva preduzeća u državnom vlasništvu postignu efikasno i održivo upravljanje.
Jedan od ključnih ciljeva je da do poslednjeg kvartala naredne godine broj javnih preduzeća koja nisu korporativizovana bude sveden na nulu. Ovakav ambiciozan cilj zahteva intenzivne napore i strukturne promene u načinu funkcionisanja ovih entiteta.
Nova Uredba o utvrđivanju godišnjeg plana poslovanja
U sklopu ovih napora, Vlada je 14. novembra usvojila Uredbu o utvrđivanju godišnjeg plana poslovanja. Ovaj podzakonski akt, zasnovan na Zakonu o javnim preduzećima, propisuje detaljna uputstva za izradu programa poslovanja za 2025. godinu, kao i za trogodišnji period od sledeće do 2027. godine.
Uredba se odnosi ne samo na javna preduzeća, već i na druge oblike organizovanja koji obavljaju delatnost od opšteg interesa. Time se proširuje opseg primene i osigurava sveobuhvatna reforma javnog sektora.
Smernice za izradu programa poslovanja
Zajedno sa Uredbom, Vlada je usvojila i konkretne smernice koje definišu elemente koje svaki program poslovanja mora da sadrži. Ovi elementi su podeljeni u 10 grupa i obuhvataju:
- Ciljeve koje preduzeće želi da postigne u određenom periodu
- Analizu tržišta
- Planirane prihode
- Investicione planove
- Planove zarada i zapošljavanja
- Prikaz kreditne zaduženosti
- Planirane nabavke
- Korišćenje sredstava za posebne namene (sponzorstva, donacije, humanitarne aktivnosti, itd.)
Ove smernice imaju za cilj da unaprede transparentnost i odgovornost u poslovanju javnih preduzeća. One zahtevaju detaljno planiranje i izveštavanje, što bi trebalo da doprinese boljoj kontroli troškova i efikasnijem upravljanju resursima.
Ograničenja u planiranju sredstava
Interesantno je primetiti da smernice postavljaju određena ograničenja u planiranju sredstava. Naime, javna preduzeća su obavezna da planiraju sredstva za posebne namene (poput sponzorstava i donacija) najviše do nivoa planiranih sredstava za 2024. godinu. Ovo ukazuje na težnju ka racionalizaciji troškova i smanjenju nepotrebnih izdataka.
Ipak, ostavljena je mogućnost da osnivač, u izuzetnim i opravdanim slučajevima, odobri planiranje većih sredstava u odnosu na 2024. godinu. Ova fleksibilnost omogućava prilagođavanje specifičnim potrebama ili vanrednim situacijama, ali uz strogu kontrolu i nadzor.
Rokovi za objavljivanje programa poslovanja
Zakon o javnim preduzećima propisuje rokove za objavljivanje programa poslovanja na internet stranicama preduzeća. Za javna preduzeća koja se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, rok za dostavljanje godišnjeg programa poslovanja je najkasnije 15 dana od dana usvajanja budžetskog akta.
Ovaj rok osigurava da programi poslovanja budu usklađeni sa budžetskim planovima i da javnost ima pravovremeni uvid u planirane aktivnosti i finansije javnih preduzeća.
Promene u upravljanju državnim preduzećima
Predlog budžeta za 2025. godinu otkriva dodatne detalje o planovima države za upravljanje preduzećima u državnom vlasništvu. Planira se povećanje broja preduzeća u portfelju Ministarstva privrede, u skladu sa centralizovanom vlasničkom funkcijom.
Očekuje se da će broj preduzeća "sa definisanom vlasničkom funkcijom" porasti sa 44 u 2024. godini na približno 120 u 2025. godini. Ovaj trend rasta se nastavlja i u narednim godinama, sa projekcijama od oko 125 preduzeća u 2026. i 130 u 2027. godini.
Klasifikacija državnih preduzeća
U septembru je objavljena lista društava kapitala i manjinskih društava kapitala, koja uključuje različite kategorije preduzeća:
- Preduzeća od nacionalnog i strateškog značaja: Ova grupa obuhvata 42 firme, među kojima su EPS, Srbijagas, BIO4 i Zavod za udžbenike.
- Značajna preduzeća: U ovu kategoriju svrstano je 132 kompanije u većinskom ili manjinskom vlasništvu Srbije, uključujući FCA Srbija, Beograd na vodi, Air Serbia, i druge.
- Društva kapitala od posebnog interesa: Ova grupa obuhvata 75 preduzeća, među kojima su Ložionica, DIPOS i kolubarski PRO TENT.
Ova klasifikacija omogućava diferenciran pristup upravljanju različitim tipovima državnih preduzeća, uzimajući u obzir njihov značaj i ulogu u ekonomiji zemlje.
Zaključak: Budućnost korporativizacije javnih preduzeća u Srbiji
Proces korporativizacije javnih preduzeća u Srbiji predstavlja ambiciozan plan koji ima za cilj transformaciju javnog sektora i unapređenje njegovog upravljanja. Kroz nove uredbe, smernice i klasifikacije, Vlada teži stvaranju efikasnijeg i transparentnijeg sistema državnih preduzeća, što bi trebalo da doprinese ukupnom ekonomskom razvoju zemlje.