Nedavna provera primene Zakona o fiskalizaciji u apotekama Srbije otkrila je značajne nepravilnosti u izdavanju fiskalnih računa. Ovo je pokrenulo širu diskusiju o cenama lekova, maržama i kontroli u farmaceutskom sektoru. Stručnjaci iz različitih sfera analiziraju trenutno stanje i predlažu potencijalna rešenja.
Rezultati fiskalne kontrole u apotekama
Poreska uprava Srbije sprovela je opsežnu kontrolu primene Zakona o fiskalizaciji u apotekama širom zemlje. Rezultati su zabrinjavajući - gotovo dve trećine pregledanih apoteka (približno 65,5%) nisu postupale u skladu sa zakonskim odredbama. Konkretno, ove apoteke nisu izdavale fiskalne račune kako je propisano. Kao posledica toga, nadležni organi su primenili drastične mere:
- Izricanje privremene zabrane obavljanja delatnosti
- Pojačan nadzor nad poslovanjem apoteka
- Iniciranje postupaka za sankcionisanje prekršilaca
Ove mere izazvale su različite reakcije u farmaceutskom sektoru. Dok neki podržavaju strožu kontrolu, drugi ističu potrebu za boljim razumevanjem izazova sa kojima se suočavaju apoteke.
Perspektiva državnog sektora o kontroli cena lekova
Jelena Šikuljak, predsednica sindikata "Opstanak" i farmaceutski tehničar u Apoteci Beograd, izrazila je snažnu podršku najavljenoj državnoj kontroli cena i marži u apotekama. Ona naglašava važnost jednakih uslova poslovanja za sve učesnike u farmaceutskom sektoru:
"Potpuno podržavam uvođenje sistema kontrole jer smatram da bi svi trebalo da imamo iste uslove za poslovanje," ističe Šikuljak. Ona objašnjava da Apoteka Beograd strogo poštuje propise o izdavanju fiskalnih računa, čak i kada kupci ne žele da ih preuzmu.
Govoreći o maržama i cenama lekova, Šikuljak pruža uvid u praksu Apoteke Beograd:
- Marža za lekove na recept: 12%
- Marža za pomagala na teret fonda: 4%
- Marža za lekove bez recepta: 15%
- Marža za komercijalne proizvode (kozmetika, suplementi): maksimalno 25%
Ona ističe da privatne apoteke često imaju fleksibilnije marže, što može dovesti do značajnih razlika u cenama. Šikuljak naglašava potrebu za ujednačavanjem pravila za sve učesnike na tržištu.
Izazovi u formiranju cena lekova
Šikuljak ukazuje na nekoliko ključnih problema u vezi sa cenama lekova u Srbiji:
- Nedostatak državnih fabrika lekova, što otežava kontrolu cena
- Visoke cene pojedinih osnovnih lekova (npr. kapi za nos)
- Značajne doplate za neke lekove na recept
Kao primer, ona navodi lek tripliksam, koji kombinuje tri aktivne supstance u jednoj tableti. Uprkos tome što se izdaje na recept, pacijenti moraju da doplate približno 700-800 dinara za najjaču dozu, što predstavlja značajan finansijski teret za mnoge.
Perspektiva privatnog sektora o cenama i maržama
Anonimni farmaceut i vlasnik privatne apoteke pruža drugačiji pogled na situaciju. Ona dovodi u pitanje izveštaj Poreske uprave, ističući da joj nije poznato da je ijedna apoteka zatvorena tokom nedavne kontrole. Takođe naglašava potrebu za preispitivanjem procesa izdavanja dozvola za rad apotekama.
Govoreći o cenama lekova na koje država nema direktan uticaj, ona objašnjava:
"Apoteke u gotovo 100% slučajeva imaju maržu koja iznosi 20%, što je jednako porezu na dodatu vrednost (PDV). To znači da država zaradi 20%, a toliko u ovom slučaju zaradi i apoteka."
Za lekove, situacija je nešto drugačija:
- PDV iznosi 10%
- Apotekarska marža je 12%, bez obzira na režim izdavanja
Strukturni problemi u apotekarstvu
Vlasnica privatne apoteke ističe nekoliko ključnih izazova sa kojima se suočava apotekarski sektor:
- Tretiranje farmaceuta kao trgovaca, a ne zdravstvenih radnika
- Niske marže koje otežavaju poslovanje
- Intenzivna tržišna konkurencija bez adekvatne regulacije
- Nedostatak naknade za pružanje zdravstvenih saveta
- Konkurencija sa velikim drogerijskim lancima
Ona naglašava paradoks da su apoteke registrovane kao zdravstvene ustanove, ali se tretiraju kao trgovinski objekti. Posebno ističe problem konkurencije sa drogerijskim lancima koji imaju značajno širi asortiman i često zapošljavaju personal bez odgovarajućeg zdravstvenog obrazovanja.
Zaključak: Potreba za sistemskim rešenjem
Analiza stanja u apotekarskom sektoru Srbije ukazuje na kompleksnost problema kontrole cena lekova. Neophodno je balansirati potrebe pacijenata, apoteka i države. Unapređenje sistema fiskalizacije, regulacija marži i cena, kao i jasnije definisanje uloge apoteka kao zdravstvenih ustanova, mogući su koraci ka poboljšanju situacije.