Nedavna odluka Vlade Srbije o prestanku svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba i Ministarstva odbrane izazvala je brojne kontroverze i pokrenula pitanja o budućnosti ovog istorijski značajnog kompleksa.
Kontroverzna odluka o kulturnom nasleđu
Vlada Republike Srbije nedavno je donela odluku koja je izazvala značajne polemike u javnosti. Reč je o ukidanju statusa kulturnog dobra zgradama Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane. Ova odluka, koja stupa na snagu osam dana nakon objavljivanja u Službenom glasniku, predstavlja samo deo šire priče o sudbini ovog kompleksa, poznatog i pod nazivom "Sutjeska".
Interesantno je da je istovremeno sa ovom odlukom, Vlada usvojila i izmene Odluke o utvrđivanju područja uz Ulicu kneza Miloša u Beogradu za prostornu kulturno-istorijsku celinu. Ove promene su rezultirale brisanjem zgrada Generalštaba i Ministarstva odbrane sa spiska od 20 nepokretnih kulturnih dobara koji je prvobitno usvojen 2020. godine.
Pravne implikacije i mogućnosti osporavanja
Postavlja se pitanje da li postoji pravni način da se ovakve odluke Vlade ospore. Prema rečima beogradskog advokata Vladimira Dragaša, direktna žalba na odluku Vlade nije moguća. Međutim, postoji opcija pokretanja inicijative za ocenu zakonitosti ili ustavnosti pred Ustavnim sudom.
Ukoliko se ne pokrene postupak pred Ustavnim sudom ili sama Vlada ne izmeni svoju odluku, 23. novembra će se steći uslovi da ove zgrade budu izbrisane iz Registra nepokretnih kulturnih dobara koji vodi Republički zavod za zaštitu spomenika.
Projekat revitalizacije i međunarodno učešće
Važno je napomenuti da ova odluka dolazi nekoliko meseci nakon potpisivanja ugovora o "revitalizaciji" kompleksa sa kompanijom Affinity Global Development. Ovu kompaniju predvodi Džared Kušner, zet bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa.
Bivši ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Goran Vesić, koji je potpisao ugovor, istakao je da će sve aktivnosti u okviru revitalizacije biti sprovedene u skladu sa zakonima Srbije i u saradnji sa relevantnim institucijama. Vesić je naglasio da zemljište nije prodato, već iznajmljeno na period od 99 godina.
Istorijski značaj i arhitektonska vrednost
Zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane, podignute između 1955. i 1965. godine prema projektu arhitekte Nikole Dobrovića, predstavljaju značajan deo beogradske arhitekture. Njihova ekspresivna forma i urbanistička dispozicija učinile su ih jednim od najprepoznatljivijih simbola grada.
Međutim, bombardovanje 1999. godine ostavilo je trajne posledice na ovaj kompleks. Sada se postavlja pitanje kako balansirati između očuvanja istorijskog nasleđa i potrebe za urbanom obnovom i razvojem.
Budućnost kompleksa i memorijalni aspekt
Prema ugovoru sa investitorom, predviđena je izgradnja Memorijalnog kompleksa posvećenog žrtvama NATO napada na SRJ 1999. godine. Ovo bi moglo da predstavlja način da se očuva sećanje na istorijske događaje, čak i ako sam kompleks izgubi status kulturnog dobra.
Ipak, mnogi stručnjaci i građani izražavaju zabrinutost da bi ovakav razvoj događaja mogao dovesti do gubitka važnog dela kulturnog i arhitektonskog nasleđa Beograda. Postavlja se pitanje da li je moguće pronaći kompromis između očuvanja istorijskog značaja i potrebe za modernim razvojem grada.
U zaključku, odluka o prestanku svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba otvara brojna pitanja o balansiranju između očuvanja kulturnog nasleđa i ekonomskog razvoja. Budućnost ovog kompleksa ostaje neizvesna, a javnost sa zanimanjem prati dalji razvoj situacije.