U značajnom razvoju događaja na srpskom tržištu maloprodaje, Komisija za zaštitu konkurencije je nedavno pokrenula istragu protiv četiri vodeća trgovačka lanca. Ova akcija predstavlja prekretnicu u naporima za očuvanje fer konkurencije i zaštitu interesa potrošača.
Pokretanje postupka protiv vodećih trgovačkih lanaca
Komisija za zaštitu konkurencije RS je inicirala postupak po službenoj dužnosti protiv kompanija Delhaize Serbia, Mercator-S, Univerexport i DIS. Ovaj potez je rezultat opsežne analize tržišta koja je ukazala na potencijalno narušavanje konkurencije kroz restriktivni sporazum.
Istraga je pokrenuta nakon što je Komisija uočila zabrinjavajuće trendove na tržištu maloprodaje. Vrednosni rast tržišta od približno 7,2% u periodu od aprila 2023. do marta 2024. godine, u poređenju sa prethodnim periodom, praćen je blagim padom količinskog prometa od oko 1,9%. Ono što je posebno privuklo pažnju Komisije je činjenica da je porast cena u maloprodaji bio gotovo dvostruko veći od inflatornih pritisaka.
Analiza tržišnog udela i finansijskih pokazatelja
Komisija je utvrdila da četiri pomenuta trgovačka lanca zajedno kontrolišu preko polovine tržišta maloprodaje u Srbiji. Ova dominantna pozicija je bila ključni faktor u odluci da se fokus istrage usmeri na ove kompanije.
Detaljnom analizom finansijskih pokazatelja, uočen je dramatičan rast bruto marži ovih kompanija. Od približno 35 milijardi dinara u 2016. godini, bruto marže su dostigle impresivnih 87,4 milijarde dinara u 2023. godini. Još je indikativniji podatak da je prosečna stopa bruto marže od nabavne vrednosti porasla sa 19% u 2016. na čak 38% u 2023. godini.
Paralelno sa rastom marži, zabeležen je i značajan porast poslovne dobiti. Zbirna poslovna dobit ovih kompanija je sa 3,7 milijardi dinara u 2016. godini skočila na impresivnih 18,6 milijardi dinara u 2023. godini, što nedvosmisleno ukazuje na rastući trend profitabilnosti u sektoru maloprodaje.
Metodologija praćenja cena i identifikacija trendova
U cilju detaljnijeg sagledavanja situacije, Komisija je sprovela opsežno praćenje cena pojedinačnih uporedivih proizvoda. Ova analiza je obuhvatila period od kraja aprila do 19. septembra 2024. godine, fokusirajući se na 35 pažljivo odabranih proizvoda u maloprodajnim objektima Dis, Merkator, Delez i Univerexport.
Posebna pažnja je posvećena praćenju cena osam ključnih proizvoda, uključujući Imlekov jogurt Balans+, Imlekovo mleko sa 2,88% mlečne masti, Dijamantovo ulje od litar i Sunoko šećer. Dodatno, Komisija je formirala i pratila "prosečnu potrošačku korpu tročlanog domaćinstva", koja je obuhvatila 45 potpuno uporedivih proizvoda.
Rezultati analize cena i akcijskih ponuda
Komisija je izvršila presek cena u periodu od 23. do 30. avgusta 2024. godine, upoređujući cene kod četiri ispitivana trgovačka lanca, uz dodatak još jednog maloprodavca - Cash&Carry PLUS. Analiza je otkrila zanimljive obrasce u akcijskim ponudama:
- MAXI (Delhaize) je imao 6 proizvoda na akciji
- IDEA (Merkator-S) je nudila 10 proizvoda po sniženoj ceni
- Univerexport je imao 9 proizvoda na akciji
- DIS se istakao sa čak 15 proizvoda na akciji
- Cash&Carry PLUS nije imao nijedan proizvod na akciji
Uprkos različitom broju akcijskih proizvoda, vrednost potrošačke korpe kod ispitivanih lanaca bila je iznenađujuće ujednačena, krećući se u rasponu od približno 35.161 do 38.830 dinara. Zanimljivo je da je najnižu vrednost korpe imao lanac sa najvećim brojem akcijskih proizvoda. Nasuprot tome, Cash&Carry PLUS je imao znatno nižu cenu potrošačke korpe od oko 30.523 dinara, uprkos najmanje povoljnim komercijalnim uslovima nabavke.
Zaključci Komisije i pokretanje postupka
Na osnovu detaljne analize tržišta, kretanja cena i finansijskih pokazatelja, Komisija za zaštitu konkurencije je došla do zaključka da postoji osnovana sumnja da su Delhaize Serbia, Mercator-S, Univerexport i DIS zaključili restriktivni sporazum, čime su potencijalno narušili konkurenciju na tržištu maloprodaje.
Komisija je posebno istakla da je kod posmatranih proizvoda jedini oblik konkurencije cenovna konkurencija, koja u uslovima istih redovnih, pa čak i istih akcijskih cena, u potpunosti izostaje. Ovakva situacija ukazuje na moguće dogovaranje cena i podelu tržišta među vodećim maloprodajnim lancima.
U cilju temeljnog ispitivanja ovih navoda, Komisija je pokrenula formalni postupak ispitivanja povrede konkurencije po službenoj dužnosti. Ovaj korak predstavlja značajan pomak u naporima da se osigura fer tržišna utakmica i zaštite interesi potrošača na srpskom tržištu maloprodaje.
U sklopu istrage, Komisija je uputila javni poziv svim licima koja poseduju relevantne informacije da ih dostave na adresu Komisije za zaštitu konkurencije u Beogradu. Ovaj poziv na saradnju demonstrira posvećenost Komisije transparentnom i sveobuhvatnom pristupu u rešavanju ovog složenog pitanja.
Zaključno, pokretanje postupka protiv vodećih trgovačkih lanaca od strane Komisije za zaštitu konkurencije predstavlja prekretnicu u regulaciji tržišta maloprodaje u Srbiji. Ishod ove istrage mogao bi imati dalekosežne posledice na formiranje cena, konkurentnost tržišta i, u krajnjoj liniji, na standard života građana Srbije.