Klimatske promene značajno utiču na poljoprivredu Srbije, sa sve češćim sušnim periodima koji ostavljaju posledice na prinose useva. Stručnjaci upozoravaju na potencijalno ozbiljne implikacije za budućnost poljoprivredne proizvodnje u zemlji.
Uticaj suše na poljoprivrednu proizvodnju
Poljoprivreda u Srbiji suočava se sa sve većim izazovima usled klimatskih promena. Prema nedavnim analizama, učestalost sušnih godina značajno se povećala u poslednjih nekoliko decenija. Dok je tokom dvadesetog veka samo jedna od deset godina bila sušna, od početka ovog veka taj odnos se dramatično promenio, sa čak pet sušnih godina u istom periodu.
Stručnjaci upozoravaju da bi situacija mogla postati još ozbiljnija u budućnosti. Predviđanja ukazuju da bi do sredine veka svaka godina mogla nositi rizik od suše, što predstavlja ozbiljnu pretnju za stabilnost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji.
Uticaj na ključne useve
Sunčica Savović, predsednica Udruženja Žita Srbije, detaljno je analizirala uticaj trenutnih vremenskih prilika na ključne poljoprivredne kulture u zemlji. Prema njenim rečima, smanjena količina padavina i sušna godina, u kombinaciji sa izuzetno toplom zimom, značajno su uticale na razvoj useva.
Kada je reč o kukuruzu, očekivanja su da će prinosi biti ispod desetogodišnjeg proseka. Savovićeva procenjuje da će rod kukuruza biti približno 16 do 20 procenata manji u odnosu na uobičajene vrednosti. Ipak, ona ističe da će situacija biti nešto bolja nego u izrazito sušnim 2017. i 2022. godini, kada su prinosi iznosili oko 4,2 i 4,9 tona po hektaru. Za ovu godinu, očekuje se prinos od najmanje 5,5 tona po hektaru.
Stanje ostalih useva
Što se tiče drugih važnih kultura, situacija varira:
- Suncokret: Žetva je u toku, a očekuje se sličan prinos kao i prethodne godine, s obzirom na to da je posejan na približno istoj površini.
- Soja: Zasađena je na oko 215.000 hektara, ali prognoze nisu optimistične. Savovićeva ističe da je soja najviše pogođena ovogodišnjim vremenskim uslovima. Očekuje se minimalan prinos od oko 1,7 tona po hektaru, što je znatno ispod proseka.
- Pšenica: Uprkos izazovima, rod pšenice je solidan. Trenutno u Srbiji ima približno 4,6 miliona tona pšenice, što je ohrabrujući podatak.
Promene u poljoprivrednoj praksi
Klimatske promene ne utiču samo na prinose, već i na tradicionalne poljoprivredne prakse. Savovićeva ističe da se žetva kukuruza ove godine započela neuobičajeno rano. U prethodnim, "normalnim" godinama, žetva kukuruza nije počinjala pre kraja avgusta. Ova promena u vremenskom rasporedu poljoprivrednih aktivnosti predstavlja dodatni izazov za poljoprivrednike koji moraju da prilagode svoje planove i strategije.
Ekonomske implikacije
Pored direktnog uticaja na prinose, klimatske promene i suša imaju značajne ekonomske implikacije za poljoprivredni sektor Srbije. Savovićeva ističe da je teško predvideti kretanje cena poljoprivrednih proizvoda u ovakvim uslovima. Cena pšenice, na primer, ostaje relativno stabilna u rasponu od 19 do 20,30 dinara, uprkos izazovnim uslovima proizvodnje.
Interesantno je primetiti da, uprkos smanjenim prinosima, silosi u Srbiji će verovatno biti puni. Uz očekivanih 4,6 miliona tona pšenice, oko 500.000 tona ječma i približno šest miliona tona kukuruza, soje i suncokreta, skladišni kapaciteti bi trebalo da budu u potpunosti iskorišćeni.
Budućnost poljoprivrede u kontekstu klimatskih promena
Suočavanje sa sve češćim sušama i ekstremnim vremenskim uslovima postavlja ozbiljna pitanja o budućnosti poljoprivrede u Srbiji. Stručnjaci ističu potrebu za adaptacijom poljoprivrednih praksi, uključujući:
- Uvođenje otpornijih sorti useva
- Poboljšanje sistema navodnjavanja
- Primenu novih agrotehničkih mera
- Edukaciju poljoprivrednika o klimatskim promenama i adaptaciji
Ove mere bi mogle pomoći u ublažavanju negativnih efekata klimatskih promena na poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji.
U zaključku, klimatske promene predstavljaju značajan izazov za poljoprivredu u Srbiji. Dok trenutna situacija pokazuje otpornost sektora, dugoročne prognoze ukazuju na potrebu za sistemskim promenama i adaptacijom. Budućnost srpske poljoprivrede zavisiće od sposobnosti prilagođavanja novim klimatskim realnostima.