Klimatske promene i dečji rad predstavljaju dva ključna izazova sa kojima se suočava globalna radna snaga. Ovi problemi imaju dalekosežne posledice na ekonomiju, društvo i održivi razvoj, zahtevajući hitnu pažnju i akciju na međunarodnom nivou.
Uticaj klimatskih promena na radnu snagu
Klimatske promene su postale ozbiljna pretnja za radnike širom sveta. Prema rečima Jovana Protića, nacionalnog koordinatora MOR-a u Srbiji, ekstremne temperature i nepovoljni vremenski uslovi su prošle godine direktno prouzrokovali smrt približno 19.000 radnika. Pored toga, zabeleženo je više od 22 miliona povreda na radu povezanih sa klimatskim faktorima.
Još alarmantnija je činjenica da je čovečanstvo izgubilo preko dva miliona godina rada zbog nemogućnosti obavljanja posla usled nepovoljnih klimatskih uslova. Ovi podaci naglašavaju hitnu potrebu za prilagođavanjem radnih praksi i politika kako bi se zaštitili radnici od sve izraženijih posledica klimatskih promena.
MOR i ciljevi održivog razvoja
MOR je prepoznala ozbiljnost situacije i postavila podršku ciljevima održivog razvoja kao jedan od svojih primarnih fokusa. Ova inicijativa obuhvata širok spektar aktivnosti, uključujući:
- Promociju zelenih radnih mesta
- Podršku tranziciji ka održivoj ekonomiji
- Razvoj programa za prilagođavanje radne snage klimatskim promenama
- Unapređenje standarda zaštite na radu u kontekstu klimatskih izazova
Ovi napori su usmereni ka stvaranju otpornije radne snage i ekonomije koja može da se nosi sa izazovima koje donose klimatske promene.
Globalno siromaštvo i eksploatacija radnika
Pored klimatskih izazova, globalno siromaštvo i eksploatacija radnika ostaju gorući problemi. Protić ističe da je prošle godine više od milion ljudi dospelo u kategoriju najsiromašnijih radnika na svetu. Ovo pogoršanje ekonomske situacije nije ograničeno samo na zemlje u razvoju, već se manifestuje i u razvijenim zemljama, uključujući i Srbiju.
Posebno zabrinjavajući je podatak da je danas približno 28 miliona ljudi u stanju modernog ropstva. Ova praksa generiše godišnji profit od oko 150 milijardi dolara, što ukazuje na ogroman ekonomski interes koji stoji iza eksploatacije radnika. Među žrtvama ovog sistema nalazi se i oko 160 miliona dece mlađe od 17 godina.
Problem dečjeg rada u Srbiji
Dečji rad predstavlja značajan izazov i u Srbiji, uprkos zakonskim zabranama. Zakon o radu u Srbiji propisuje da se radni odnos može zasnovati sa osobom koja ima najmanje 15 godina života. Međutim, realnost na terenu je drugačija.
Prema podacima koje je izneo Protić, u Srbiji je prošle godine identifikovano približno 82.000 slučajeva dečjeg rada. Ovo obuhvata decu uzrasta od 5 do 17 godina koja rade u uslovima koji su nepovoljni za njihov fizički i psihički razvoj. Zabrinjavajuće je da se dve trećine ovih slučajeva odnosi na decu koja rade u poljoprivredi, često pomažući roditeljima u porodičnim gazdinstvima.
Da bi se suočili sa ovim problemom, predstavnici MOR-a su prethodne godine sproveli kampanju podizanja svesti u ruralnim oblastima Srbije. Cilj ove inicijative bio je da se lokalnom stanovništvu ukaže na potencijalne štetne posledice dečjeg rada po zdravlje i razvoj dece.
Globalni trendovi dečjeg rada
Problem dečjeg rada nije ograničen samo na Srbiju, već predstavlja globalni izazov. Dečji rad se definiše kao rad koji lišava decu njihovog detinjstva, potencijala i dostojanstva, i koji je štetan za njihov fizički i mentalni razvoj. Prema podacima MOR-a:
- Oko 218 miliona dece uzrasta između 5 i 17 godina je ekonomski aktivno širom sveta
- Približno 152 miliona dece učestvuje u onome što se smatra dečjim radom
- Od toga, 73 miliona dece radi poslove koji se smatraju opasnim po njihovo zdravlje, bezbednost i razvoj
- 71% dece koja rade angažovano je u sektoru poljoprivrede
Iako je od 2000. godine broj dece uključene u ekonomske aktivnosti smanjen za oko 94 miliona, u poslednjih nekoliko godina ovaj trend usporavanja se značajno smanjio.
Međunarodne inicijative za eliminaciju dečjeg rada
U okviru Agende Ujedinjenih nacija za održivi razvoj do 2030. godine, usvojene 2015, države članice su se obavezale na preduzimanje konkretnih mera za eliminaciju najgorih oblika dečjeg rada. Ovi ciljevi uključuju:
- Okončanje prisilnog rada i modernih oblika ropstva
- Eliminaciju trgovine ljudima
- Zabranu i eliminaciju najgorih oblika dečjeg rada, uključujući regrutovanje dece vojnika
- Potpuno okončanje svih oblika dečjeg rada do 2025. godine
MOR redovno objavljuje izveštaje o trendovima u ovoj oblasti i politikama zasnovanim na podacima koje doprinose ostvarenju ovih ciljeva. Ovi izveštaji služe kao važan resurs za kreatore politika i aktiviste u borbi protiv eksploatacije dece i unapređenju radnih prava.
U zaključku, problem dečjeg rada i uticaja klimatskih promena na radnu snagu zahteva koordinisanu globalnu akciju. Inicijative MOR-a i drugih međunarodnih organizacija predstavljaju važan korak ka stvaranju pravednijeg i održivijeg radnog okruženja za sve.