Izvor: Biznis.rs | Foto: Biznis.rs

Kineski proizvođači električnih vozila suočavaju se sa izazovima u EU

Tržište električnih vozila u Evropskoj uniji doživljava značajne promene usled novih carinskih politika i konkurencije između kineskih i evropskih proizvođača. Ovaj članak analizira trenutno stanje, izazove i buduće perspektive industrije električnih vozila u Evropi.

Uticaj novih carina na kineske proizvođače električnih vozila

Kineski proizvođači električnih vozila suočavaju se sa značajnim izazovima na evropskom tržištu nakon što je Evropska unija uvela nove carine. Ova mera je dovela do pada tržišnog udela kineskih brendova u oktobru, nastavljajući trend koji je primećen od jula. Prema podacima agencije Dataforce, kineski proizvođači, uključujući kompanije kao što su MG i BYD, činili su približno 8,2% evropskih registracija električnih vozila u oktobru, što predstavlja smanjenje u odnosu na 8,5% u septembru.

Nove carinske obaveze, koje su stupile na snagu 30. oktobra, povećale su uvozne takse na kineska električna vozila na čak 45%. Ova odluka je rezultat višemesečnih pregovora između EU i Pekinga, sa ciljem zaštite evropske automobilske industrije.

Dinamika tržišta električnih vozila u Evropi

Uprkos izazovima, tržište električnih vozila u EU pokazuje znake otpornosti. Podaci Asocijacije proizvođača vozila Evrope (ACEA) ukazuju da je tržišni udeo potpuno električnih automobila u oktobru ostao stabilan na 14,4%. Međutim, ukupan obim prodaje je opao za gotovo 5% u odnosu na isti period prošle godine.

Ohrabrujući je podatak da su registracije električnih automobila u EU porasle za otprilike 2,4% u oktobru ove godine u poređenju sa istim mesecom prethodne godine. Isporučeno je približno 124.900 jedinica, što predstavlja blagi porast u odnosu na oko 122.000 prodatih električnih automobila u oktobru prošle godine.

Konkurencija među kineskim brendovima

Među kineskim proizvođačima, BYD se izdvojio kao lider na evropskom tržištu, prestigavši dugogodišnjeg lidera MG. Prema podacima Jato Dynamicsa, prodaja BYD-a se više nego udvostručila u oktobru u poređenju sa istim periodom prošle godine, dostigavši približno 4.630 vozila. Nasuprot tome, isporuke MG-a, čija je matična kompanija SAIC u državnom vlasništvu, pale su za oko 56%, na otprilike 3.850 vozila.

Ipak, gledajući prvih deset meseci godine, MG i dalje drži vodeću poziciju sa ukupno približno 63.900 registracija vozila, što je gotovo dvostruko više od BYD-a.

Izazovi i perspektive evropske automobilske industrije

Evropska automobilska industrija suočava se sa sopstvenim izazovima. Velike kompanije poput Volkswagena razmatraju mogućnost zatvaranja fabrika u Nemačkoj, dok Stellantis smanjuje proizvodnju Fiata 500 EV u Italiji zbog opadajuće prodaje u Evropi.

Ovi trendovi su delimično rezultat smanjenja državnih subvencija za električna vozila u zemljama poput Nemačke. Promena fokusa državnih podsticaja stvara neizvesnost za budućnost lokalne automobilske industrije.

Globalne implikacije trgovinskih tenzija

Trgovinske tenzije između Kine i EU imaju šire implikacije za globalnu automobilsku industriju. Na primer, kineski proizvođač automobila Chery odložio je planove za početak proizvodnje električnih vozila u obnovljenoj fabrici u Barseloni.

Ovi trendovi bi se mogli dodatno zakomplikovati nakon što novoizabrani američki predsednik Donald Trump preuzme dužnost, s obzirom na njegova obećanja o uvođenju dodatnih carina.

Strategije kineskih proizvođača za evropsko tržište

Uprkos izazovima, kineski proizvođači električnih vozila preduzimaju korake da ublaže zabrinutost evropskih regulatora. Njihove strategije uključuju:

  • Izgradnju lokalnih fabrika u Evropi
  • Uspostavljanje partnerstava sa evropskim kompanijama
  • Razvoj lokalnih mreža snabdevanja

Ove mere imaju za cilj da demonstriraju dugoročnu posvećenost kineskih proizvođača evropskom tržištu i da smanje percepciju o negativnom uticaju na domaću automobilsku industriju.

Budućnost tržišta električnih vozila u Evropi

Budućnost tržišta električnih vozila u Evropi ostaje neizvesna, ali sa potencijalom za rast. EU planira da od 2035. godine zabrani prodaju novih vozila sa motorima na unutrašnje sagorevanje, što će neminovno dovesti do povećane potražnje za električnim vozilima.

Međutim, uspeh ovog prelaza će zavisiti od nekoliko faktora:

  1. Razvoja infrastrukture za punjenje
  2. Poboljšanja tehnologije baterija
  3. Cenovne pristupačnosti električnih vozila
  4. Kontinuirane podrške kroz vladine politike i podsticaje

U zaključku, tržište električnih vozila u Evropskoj uniji nalazi se na prekretnici. Dok kineski proizvođači nastavljaju da se bore za tržišni udeo uprkos novim carinama, evropski proizvođači se suočavaju sa sopstvenim izazovima. Buduća dinamika ovog tržišta će u velikoj meri zavisiti od regulatornih odluka, tehnološkog napretka i sposobnosti industrije da se prilagodi promenljivim uslovima tržišta.