Kinesko tržište nekretnina suočava se sa značajnim izazovima, dok vlada pokušava da stabilizuje sektor kroz različite mere. Ova situacija ima dalekosežne posledice na ekonomiju zemlje i poverenje građana.
Kriza na kineskom tržištu nekretnina
Kineska vlada se suočava sa ozbiljnim problemima na tržištu nekretnina, gde se bori sa ogromnim zalihama neprodatih stanova i dugotrajnom krizom. U pokušaju da reši ovu situaciju, Peking je u maju predstavio ambiciozan plan vredan približno 70 milijardi dolara, koji uključuje Narodnu banku Kine i državne banke.
Cilj ovog programa je da se mobilišu sredstva za kreditiranje lokalnih državnih preduzeća, koja bi zatim kupovala neprodate nekretnine. Ove nekretnine bi potom bile prenamenjene u socijalne stanove, koje bi lokalne vlasti iznajmljivale. Međutim, implementacija ovog plana nailazi na značajne prepreke.
Izazovi u implementaciji programa spasavanja
Prema najnovijim podacima NBK, banke su do sada plasirale svega 24,7 milijardi juana kroz ovaj program, što je znatno manje od planiranog. Ovo je navelo centralnu banku da obeća ubrzanje programa, priznajući da je implementacija bila jedno od uskih grla.
Lišeng Vang, ekonomista za Kinu u banci Goldman Sachs, ističe da se banke, lokalne vlade i drugi akteri bore da se dogovore oko cene nekretnina. Ova situacija dodatno komplikuje već složenu ekonomsku sliku zemlje.
Uticaj na poverenje domaćinstava i ekonomiju
Slaba zainteresovanost za program dolazi u trenutku kada kreatori politike imaju poteškoće u stabilizaciji sektora nekretnina. Ovo ima značajan uticaj na poverenje domaćinstava, posebno u zemlji gde nekretnine čine većinu imovine građana.
Prodaja novih stanova po površini je u junu bila na otprilike polovini nivoa od pre tri godine, dok su novi projekti gradnje opali za približno dve trećine u odnosu na vrhunac početkom 2021. godine. Ovi podaci ukazuju na ozbiljnost situacije, uprkos merama podrške za nekretnine.
Ekonomske okolnosti i izazovi za kreatore politike
Odgovor Pekinga na krizu naglašava tržišno zasnovano kreditiranje kroz finansijski sistem. Međutim, političari su naišli na izazovne ekonomske okolnosti. Potražnja za kreditima je opala, a novi zajmovi u juanima realnom sektoru su u julu postali negativni prvi put od 2005. godine.
Ova situacija predstavlja značajan izazov za kreatore politike, koji moraju da balansiraju između potrebe za stabilizacijom tržišta nekretnina i održavanja ekonomskog rasta. Potrebno je pažljivo razmotriti dugoročne implikacije trenutnih mera i njihov uticaj na celokupnu ekonomiju.
Reakcije tržišta i budući izgledi
Tržište je prvobitno sa entuzijazmom dočekalo program ponovnog kreditiranja, smatrajući da je politika intervencije na tržištu kroz podršku lokalnim vladama u kupovini neprodatih stanova korak u pravom smeru. Međutim, sporo sprovođenje i niska iskorišćenost sredstava doveli su do zabrinutosti među investitorima i analitičarima.
Budući izgledi za kinesko tržište nekretnina ostaju neizvesni. Vlada će morati da nastavi sa prilagođavanjem svojih politika i mera kako bi efikasno odgovorila na izazove u sektoru. Ključno će biti pronalaženje ravnoteže između stabilizacije tržišta i podsticanja održivog ekonomskog rasta.
U zaključku, kriza na kineskom tržištu nekretnina predstavlja složen problem koji zahteva sveobuhvatan pristup. Uspeh vladinih mera će u velikoj meri zavisiti od efikasne implementacije programa i sposobnosti da se prilagode promenljivim tržišnim uslovima.