Kineska centralna banka nedavno je pokrenula niz agresivnih ekonomskih mera u nastojanju da revitalizuje nacionalnu ekonomiju. Ove mere, koje uključuju smanjenje obaveznih rezervi banaka i kamatnih stopa, predstavljaju najambiciozniji pokušaj stimulisanja ekonomskog rasta u poslednjih nekoliko godina.
Neviđena regulatorna podrška kineskoj ekonomiji
Ekonomske mere Kine koje je pokrenula Narodna banka predstavljaju presedan u pogledu obima i intenziteta. Guverner Pan Gongšeng objavio je smanjenje obaveznih rezervi banaka na najniži nivo od 2020. godine, istovremeno najavljujući i smanjenje referentne kamatne stope. Ovo je prvi put u protekloj deceniji da su obe ove mere primenjene istovremeno, što naglašava hitnost situacije u kojoj se kineska ekonomija nalazi.
Cilj ovih mera je postizanje ekonomskog rasta od približno pet procenata, što predstavlja ambiciozan cilj s obzirom na trenutne globalne ekonomske izazove. Stručnjaci ističu da ovakav potez centralne banke ukazuje na ozbiljnost situacije i spremnost vlasti da preduzmu drastične korake kako bi osigurali stabilnost i rast kineske ekonomije.
Mere za oporavak sektora nekretnina
Posebna pažnja posvećena je problematičnom sektoru nekretnina, koji je godinama bio jedan od glavnih pokretača kineskog ekonomskog rasta. Pan Gongšeng je predstavio sveobuhvatan paket mera za jačanje ovog sektora, koji uključuje:
- Smanjenje troškova zaduživanja za hipoteke vredne gotovo 5,3 biliona dolara
- Ublažavanje pravila za kupovinu druge nekretnine
- Podsticaje za investitore i developere
Ove mere imaju za cilj da povrate poverenje u tržište nekretnina i stimulišu potražnju, što bi trebalo da doprinese ukupnom ekonomskom oporavku.
Stabilizacija tržišta kapitala
Pored mera usmerenih na sektor nekretnina, kineske vlasti su najavile i značajne korake za stabilizaciju tržišta kapitala. Planirano je "otključavanje" najmanje 800 milijardi juana (približno 113 milijardi dolara) podrške likvidnosti za hartije od vrednosti. Takođe, u razmatranju je uspostavljanje novog fonda za stabilizaciju tržišta kapitala, čije bi implikacije mogle biti dalekosežne za kinesku ekonomiju.
Ove mere pokazuju da kineske vlasti prepoznaju važnost stabilnog i likvidnog tržišta kapitala za ukupnu ekonomsku stabilnost i rast. Stabilizacija tržišta mogla bi privući nove investitore i povećati poverenje u kinesku ekonomiju, kako domaćih tako i stranih ulagača.
Početne reakcije tržišta
Inicijalne reakcije na najavljene mere su uglavnom pozitivne. CSI 300 indeks, koji prati performanse najvećih kompanija listiranih na berzama u Šangaju i Šenženu, zabeležio je rast peti dan zaredom, sa povećanjem od čak 1,3 procenta. Više od 200 kompanija beleži rast vrednosti akcija, što ukazuje na široko rasprostranjeno poverenje u efikasnost najavljenih mera.
Tržišta roba su takođe ostvarila blage dobitke, dok je juan u odnosu na dolar ostao praktično nepromenjen. Prinosi na kineske desetogodišnje obveznice porasli su za dva bazna poena, dostigavši 2,05 procenata, čime je poništen raniji pad na rekordno nizak nivo.
U zaključku, ekonomske mere Kine predstavljaju odlučan korak ka revitalizaciji nacionalne ekonomije. Smanjenje rezervi i kamatnih stopa, zajedno sa merama za oporavak sektora nekretnina i stabilizaciju tržišta kapitala, pokazuju spremnost vlasti da preduzmu agresivne korake u cilju postizanja željenog ekonomskog rasta. Iako je još rano za konačnu procenu efikasnosti ovih mera, početne reakcije tržišta ulivaju optimizam.