U doba kada se korporativna socijalna odgovornost često svodi na marketinške trikove, kase uzajamne pomoći predstavljaju zaboravljeni model solidarnosti među zaposlenima. Ovaj članak istražuje njihovu istoriju, trenutno stanje i potencijal za budućnost u srpskom poslovnom okruženju.
Istorijski kontekst kasa uzajamne pomoći
Nekada široko rasprostranjene u preduzećima bivše Jugoslavije, kase uzajamne pomoći bile su simbol brige za radnike. Ove institucije su, pored organizovanja letovanja i nabavke zimnice, pružale finansijsku sigurnost zaposlenima kroz sistem beskamatnih pozajmica.
Princip funkcionisanja bio je jednostavan: radnici su dobrovoljno odvajali deo zarade u zajednički fond, iz kojeg su kasnije mogli da pozajmljuju novac bez kamate. Ovaj model je omogućavao zaposlenima da prevaziđu trenutne finansijske poteškoće bez zapadanja u dužničko ropstvo.
Pravni okvir za kase uzajamne pomoći u Srbiji
Istraživanje Biznis.rs portala pokazalo je da ne postoje zakonske prepreke za osnivanje kasa uzajamne pomoći u savremenim srpskim kompanijama. MRZBSP je potvrdilo da Zakon o radu ne sprečava poslodavce da uvedu ovakve pogodnosti za svoje zaposlene.
Prema tumačenju ministarstva, članovi 8. i 120. Zakona o radu omogućavaju da se kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu utvrde dodatna prava zaposlenih, uključujući i mogućnost beskamatnih pozajmica. Ovo otvara prostor za kompanije da inoviraju u domenu brige o zaposlenima.
Primeri dobre prakse u Srbiji
Iako retke, neke kompanije u Srbiji i dalje održavaju tradiciju kasa uzajamne pomoći. Metalac iz Gornjeg Milanovca je jedan od svetlih primera, nudeći svojim radnicima ovu pogodnost uz druge beneficije. Slično tome, Mercator S ima aktivan Fond solidarnosti.
Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u Srbiji je registrovano:
- 11 kasa uzajamne pomoći kao posebnih pravnih lica
- 1 sindikalna "kasa solidarnosti"
- 5 fondacija solidarnosti
Međutim, stvarni broj je verovatno veći, s obzirom na to da mnoge kase funkcionišu u okviru sindikata i udruženja preko posebnih namenskih računa.
Udruženje novinara Srbije kao primer inovativnog pristupa
UNS predstavlja zanimljiv primer organizacije koja je uspešno adaptirala koncept kase uzajamne pomoći za 21. vek. Njihov Fond solidarnosti, osnovan još 1932. godine, nudi beskamatne pozajmice članovima, bez obzira na njihov radni status.
Vera Rakin, predsednica Izvršnog odbora UNS-a, objašnjava: "Zaposleni izdvajaju jedan odsto svojih primanja mesečno, ostali članarinu od 2.000 dinara godišnje, a zauzvrat mogu podići zajam koji će vratiti u 10 mesečnih rata. Visina pozajmice ograničena je na 30.000 dinara."
UNS je otišao korak dalje, nudeći članovima Fonda solidarnosti i pogodnosti osiguranja. U slučaju invaliditeta, članovi mogu dobiti do 500.000 dinara, dok se u slučaju smrti isplaćuje 250.000 dinara porodici.
Izazovi i perspektive kasa uzajamne pomoći
Uprkos očiglednim prednostima, kase uzajamne pomoći suočavaju se sa izazovima u savremenom poslovnom okruženju. Paradoksalno, najveći otpor često dolazi od samih zaposlenih, koji ponekad oklevaju da se priključe ovakvim inicijativama.
Razlozi za to su višestruki:
- Nedostatak poverenja u kolektivne finansijske aranžmane
- Preferiranje individualnih bankarskih usluga
- Nedovoljna informisanost o prednostima kasa uzajamne pomoći
Međutim, u kontekstu rastuće nejednakosti i finansijske nesigurnosti, kase uzajamne pomoći mogu igrati značajnu ulogu u poboljšanju finansijskog blagostanja zaposlenih. One predstavljaju most između tradicionalnih vrednosti solidarnosti i savremenih potreba za finansijskom fleksibilnošću.
Budućnost kasa uzajamne pomoći u srpskom poslovnom okruženju
Dok se kompanije bore da privuku i zadrže talente, inovativni pristupi beneficijama za zaposlene postaju sve važniji. Kase uzajamne pomoći mogu biti diferencijalni faktor koji će izdvojiti poslodavce na konkurentnom tržištu rada.
Štaviše, u eri kada se mnogo govori o korporativnoj društvenoj odgovornosti i ESG principima, kase uzajamne pomoći predstavljaju konkretan način da kompanije demonstriraju svoju posvećenost dobrobiti zaposlenih.
Za uspešnu implementaciju ovog modela u savremenom kontekstu, ključno je:
- Edukacija zaposlenih o prednostima kasa uzajamne pomoći
- Transparentno upravljanje fondovima
- Integracija sa drugim beneficijama za zaposlene
- Prilagođavanje modela specifičnim potrebama svake kompanije
U zaključku, kase uzajamne pomoći predstavljaju zanimljiv spoj tradicije i inovacije u domenu brige o zaposlenima. Iako suočene sa izazovima modernog doba, one nude jedinstvenu priliku za jačanje solidarnosti i finansijske sigurnosti unutar radnih kolektiva. Uz pravilnu implementaciju i edukaciju, ovaj model može doživeti renesansu u srpskom poslovnom okruženju, doprinoseći stvaranju pravednijeg i stabilnijeg radnog ambijenta.