Kase uzajamne pomoći predstavljaju finansijski mehanizam koji omogućava zaposlenima pristup beskamatnim pozajmicama kroz sistem solidarnosti. Ovaj koncept, iako podseća na prakse iz prošlosti, ima potencijal da reši savremene finansijske izazove zaposlenih.
Oživljavanje koncepta kasa uzajamne pomoći
Kase uzajamne pomoći su finansijske strukture koje se finansiraju uplatama članova i obezbeđuju beskamatne pozajmice. Iako mnoge asociraju na nekadašnja velika društvena preduzeća, ne postoje zakonske niti formalne prepreke da se organizuju i u današnje vreme. Štaviše, u eri kada je socijalna odgovornost modernih kompanija u fokusu pažnje javnosti, investitora i kreditora, ovakvi mehanizmi mogu biti izuzetno korisni.
Međutim, jedna od glavnih prepreka za uspostavljanje ovih kasa nalazi se na neočekivanom mestu - kod samih zaposlenih. Mnogi nerado pristaju na mesečne odbitke zbog relativno niskih zarada u odnosu na vrednost prosečne, pa čak i minimalne potrošačke korpe. Ovo predstavlja značajan izazov za kompanije koje žele da implementiraju ovakav sistem.
Alternativa skupim bankarskim kreditima
Da bismo razumeli značaj kasa uzajamne pomoći, važno je sagledati trenutno stanje na tržištu bankarskih kredita. Prema podacima NBS objavljenim krajem juna, prosečna kamata na dozvoljeni minus na tekućem računu kretala se oko 28%, dok je za nedozvoljeni minus iznosila približno 26%. Kod pojedinih banaka, ove stope su bile još više, dostižući čak i 33% za dozvoljeni, odnosno preko 50% za nedozvoljeni minus.
U svetlu ovih podataka, kase uzajamne pomoći se nameću kao atraktivna alternativa. One omogućavaju zaposlenima da dobiju beskamatne pozajmice, što može biti od neprocenjive vrednosti u situacijama neočekivanih troškova, poput popravke kućnih aparata ili automobila.
Iskustva i izazovi u implementaciji
Vera Rakin, predsednica Izvršnog odbora Fonda solidarnosti Udruženja novinara Srbije (UNS), ističe da mnogi članovi imaju niske ili neredovne zarade, što ih često stavlja pred dilemu da li da izdvajaju deo primanja za Fond solidarnosti. Međutim, praksa pokazuje da je to često najpovoljnija opcija za otplatu drugih, znatno skupljih dugova.
Fond solidarnosti UNS-a funkcioniše tako što članovi izdvajaju 1% plate ili uplaćuju članarinu, a zauzvrat mogu da podignu beskamatnu pozajmicu do 30.000 dinara. Ovaj model pokazuje kako kase uzajamne pomoći mogu efikasno funkcionisati u praksi.
S druge strane, iskustvo kompanije Galeb iz Šapca ilustruje izazove u implementaciji ovog koncepta u privatnom sektoru. Radoslav Veselinović, osnivač Galeb Group, pokušao je da uspostavi kasu uzajamne pomoći, čak lično uloživši tri svoje plate za početak. Međutim, interesovanje zaposlenih je bilo minimalno, sa samo desetak radnika koji su se javili za pozajmicu.
Perspektive i mogućnosti za budućnost
Uprkos izazovima, stručnjaci veruju da kase uzajamne pomoći imaju potencijal u savremenom poslovnom okruženju. Mario Reljanović, predsednik Centra za dostojanstven rad, smatra da je ovo dobra ideja, ali je skeptičan u pogledu njene široke primene. On ističe da su beskamatne pozajmice od kompanija već jedan od vidova finansijske podrške zaposlenima.
Reljanović veruje da bi poslodavci, ukoliko nemaju dodatnih troškova, mogli biti voljni da preuzmu administriranje kasama uzajamne pomoći. Međutim, ostaje pitanje spremnosti radnika da im se zarada umanji za dodatni doprinos, s obzirom na to da solidarnost nije popularna ni na državnom nivou.
Uprkos izazovima, kompanije poput Galeb Group ne odustaju od ideje. Veselinović najavljuje novi pokušaj uspostavljanja kase uzajamne pomoći u narednoj godini, što ukazuje na kontinuirano interesovanje za ovaj koncept.
Zaključak: Balansiranje između potreba i mogućnosti
U zaključku, kase uzajamne pomoći predstavljaju potencijalno vredan alat za finansijsku podršku zaposlenima u modernom poslovnom okruženju. Iako postoje izazovi u njihovoj implementaciji, prednosti koje nude u vidu beskamatnih pozajmica mogu značajno doprineti finansijskoj stabilnosti radnika i unaprediti socijalnu odgovornost kompanija.