Predložene izmene Zakona o planiranju i izgradnji u Srbiji imaju za cilj unapređenje građevinske industrije i podsticanje ekonomskog rasta. Ove promene obuhvataju širok spektar oblasti, od prostornog planiranja do energetske efikasnosti i elektromobilnosti.
Unapređenje građevinske industrije kao pokretač ekonomskog rasta
Zakon o planiranju i izgradnji u Srbiji doživljava svoje jedanaesto ažuriranje od 2009. godine. Prema rečima Aleksandre Damnjanović, državne sekretarke Ministarstva građevinarstva, glavni cilj ovih izmena je unapređenje građevinske industrije, koja direktno utiče na čak 22 druge privredne grane i značajno doprinosi rastu BDP-a.
Ove izmene predviđaju praćenje savremenih trendova u oblasti građevinskih materijala i tehnika izvođenja radova. Takođe, one imaju za cilj usklađivanje sa drugim propisima, što bi trebalo da dovede do ujednačavanja prakse u postupanju. Ovakav pristup bi mogao da rezultira povećanjem efikasnosti i produktivnosti u građevinskom sektoru.
Povratak Agencije za prostorno planiranje i uvođenje glavnog državnog urbaniste
Jedna od ključnih novina je ponovno uspostavljanje Agencije za prostorno planiranje Srbije. Ova institucija će se baviti sveobuhvatnim i stručnim pristupom pitanjima prostornog planiranja i urbanizma. Deo ovlašćenja će biti prenesen sa resornog ministarstva na ovu agenciju, što bi trebalo da dovede do efikasnijeg upravljanja prostornim resursima.
Pored toga, uvodi se i funkcija glavnog državnog urbaniste. Ova pozicija će biti zadužena za koordinaciju saradnje između svih učesnika u postupcima planiranja i urbanizma. Ovakva struktura bi mogla da doprinese boljoj integraciji različitih aspekata urbanog razvoja i efikasnijem rešavanju kompleksnih urbanističkih izazova.
Unapređenje planskih dokumenata i uvođenje elektronskog građevinskog dnevnika
Izmene zakona predviđaju da najmanje 70% teritorije svake jedinice lokalne samouprave mora biti pokriveno planskim dokumentom na osnovu kojeg se mogu izdati lokacijski uslovi. Ovo bi trebalo da omogući direktnu primenu planova i pojednostavi proces izdavanja građevinskih dozvola.
Još jedna značajna novina je uvođenje elektronskog građevinskog dnevnika. Ova digitalizacija procesa bi mogla da dovede do veće transparentnosti i efikasnosti u praćenju građevinskih radova. Pored toga, planira se uspostavljanje global view sistema na velikim gradilištima, što bi dodatno unapredilo nadzor i upravljanje projektima.
Fokus na zelenu gradnju i energetsku efikasnost
Izmene zakona stavljaju značajan akcenat na zelenu gradnju. Uvodi se obaveza prilaganja sertifikata o energetskim svojstvima zgrade, odnosno energetskog pasoša, prilikom svake kupoprodaje ili davanja u zakup nekretnine. Građanima je dat prelazni rok od 10 godina da pribave ovaj dokument, što bi trebalo da dovede do postepenog unapređenja energetske efikasnosti stambenog fonda.
Pored toga, zakon uvodi i pojam elektromobilnosti. Građevinari će biti u obavezi da prilikom izgradnje predvide obavezna mesta za punjače za električne automobile pored parking ili garažnih mesta. Ova mera bi mogla da podstakne širu upotrebu električnih vozila i doprinese smanjenju emisije štetnih gasova u urbanim sredinama.
Zaštita prirodnih i kulturnih dobara
Izmene zakona predviđaju i pojačanu zaštitu prirodnih i kulturnih dobara. Za objekte koji su pod zaštitom, pored stručnog nadzora, predviđen je i konzervatorski nadzor. Ova mera bi trebalo da osigura očuvanje kulturnog nasleđa i prirodnih resursa u procesu urbanog razvoja.
Olakšice za priključenje na infrastrukturu i konverziju zemljišta
Zakon predviđa da javna preduzeća bez naknade izvrše priključenje na postojeću infrastrukturu. Ove obaveze bi bili oslobođeni vlasnici objekata koji već koriste obnovljive izvore energije. Finansijske analize pokazuju da bi trošak ovih priključaka bio brzo nadoknađen kroz naplatu od većeg broja korisnika.
Iako zakon ne predlaže direktno ukidanje Zakona o konverziji uz naknadu, predviđene su izmene u kategorijama lica koja nemaju obavezu plaćanja naknade za pretvaranje prava korišćenja na građevinskom zemljištu u javnoj svojini u pravo svojine. Četiri kategorije će biti pod posebnim režimom: zemljoradničke i stambene zadruge, društvena preduzeća, sportska društva i udruženja, i lica na koje se primenjuju razni sporazumi o sukcesiji.
Zaključak: Sveobuhvatne promene za unapređenje građevinske industrije
Predložene izmene Zakona o planiranju i izgradnji predstavljaju sveobuhvatan pristup unapređenju građevinske industrije u Srbiji. Od uvođenja novih institucija i funkcija do fokusa na energetsku efikasnost i zaštitu kulturnog nasleđa, ove promene imaju potencijal da značajno unaprede urbanistički razvoj i ekonomski rast zemlje.